Tema broja

POLITIKA, MOĆ, NASILJE

POLITIČKO REŠENЈE SLUČAJA PREVLAKA

Sažetak

Ovaj naučni rad za predmet istraživanja ima iznalaženje političkog rešenja za slučaj Prevlaka. Poluostrvo Prevlaka čini, zapravo, zemljouz (istog imena) koji se produžava u poluostrvo-rt Oštra (ili Oštro) na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, na njegovoj krajnjoj, jugozapadnoj strani. Izduženo poluostrvo-rt je sporna teritorija Republike Crne Gore i Republike Hrvatske, i od velikog je značaja za kontrolu čitavog Bokokotorskog zaliva, jedinog fjorda u pojasu Mediterana. Teritorijalni značaj koji sporno područje ima po Republiku Hrvatsku, i bezbednosni značaj koji ima za Republiku Crnu Goru dodatno se usložnjava značajem koji ovaj prostor ima za Republiku Srpsku (BiH) na koju se posredno i neposredno naslanja, ali i za Republiku Srbiju zbog brojne srpske populacije u opštini Herceg Novi, i neposrednog sudelovanja Srbije (kao konstituenta SRJ i SCG) u pregovorima oko Prevlake. Istraživanje zahvata period od raspada SFRJ (1991) do danas. Autori su istraživanju fenomena prišli multidisciplinarno (međuna rodni odnosi, međunarodno javno pravo, mirovne studije), uz korišćenje raznorodnыh metoda (uporedni metod, studija slučaja, statistički metod, analiza sadržaja…) kako bi došli do predloga mera za rešenje slučaja.

Ključne reči:

Reference

    1. Белоица, Војислав: Превлака херцегновска, ИКП Нико­ла Пашић, Београд, 2004.
    2. Dimitrijević, Duško: “Međunarodno-pravni tretman granič­nih sporova na prostoru bivše Jugoslavije”, Međunarodni problemi, 3-4/2003: 354-373, IMPP, Beograd, 2003.
    3. Ђурић, Новица: «Загреб Превлака je под хрватском jyрисдикцијом», Политика, од 2. августа 2014, http://www.politika.rs/rubrike/region/ZagrebPrevlakajepod-hrvatskom-jurisdikcijom.sr.htm
    4. Илић Јован, Степић Миломир: «Границе држава дефи­ниции, класификација и принципи разграничења», Зборник радова Основни принципи разграничења: 15-26, Војногеографски институт, Београд, 1994.
    5. Јовић-Мазалин Сандра, Фаричић Јосип: «Географске основе друштвено-господарскога вредновања полуотока Оштре (Превлаке)», Економска u екохисторија, 1/2013: 150-165, Друштво за хрватску економску повијест и екохисторију, Загреб, 2013.
    6. Калуђеровић, Иван: Оштри рт а не Превлака, Бео­град, 2004.
    7. Лакићевић, Бојана: Правни аспект Превлаке у свјетлу међународног права, Мастер рад, Правни факултет, Београд, 2008.
    8. Обад, Стјепо: «Конавоска Превлака у средишту дијела еуропске дипломације», Зборник радова Југоисточна Еуропа 1918-1995, http://www.hic.hr/books/ jugoistocna-europa/obad.htm#prevlaka
    9. Павић, Радован: «Рашчламба Протокола у свези са границом између Републике Хрватске и Црне Горе», Геоадриа, 2/2010: 287-303, Хрватско географско друштво, Задар, 2010.
    10. Павић, Радован: «Проблем хрватско-црногорске гра­нице на мору», Анали хрватског политолошког друштва, 1/2012: 261-281, Хрватско политолошко дру­штво, Загреб, 2012.
    11. Перазић, Тавро: Бококоторска Превлака међународно правни проблем, Стручна књига, Београд, 1995.
    12. Перазић, Тавро: «Границе унутар југословенских територија, рад Комисије о унутрашњим границама Југославије и проблем Превлаке као Југословенски проблем», Зборник радова Основни принципи разграничења: 31-36, Војногеографски институт, Београд, 1994.
    13. Петровић В, Растислав: Дубровник и Превлака до 1939. никада нису припадали Хрватској, Стручна књига, Београд, 2002.
    14. Свиловић, Лука: Кратка повјесница Далмације, Ду­бровник, 1861.
    15. http://www.kodex.me/clanak/37256/vojkovicspornojesamo-razgranicenje-na-moru

     

PERIODIKA Nacionalni interes 3/2014 УДК 341.222(497.16)(497.5) 267-283
ç