Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

POGLED NA SRBIJU IZ OKVIRA EVROATLANTIZMA KAO GEOPOLITIČKOG KONCEPTA: ZAŠTO SRPSKI INTERESI NISU PODUDARNI SA AMERIČKIM CILJEVIMA?

Sažetak

Evroatlantizam kao geopolitički kocept predstavlja okrilje za sprovođenje dugoročno postavljenih ciljeva atlantizma u kontinentalnoj Evropi. U tom kontekstu se prepoznaju dva najvažnija cilja: prvi je dalja geopolitička izolacija Rusije, a drugi sprečavanje bilo kakvog strateškog partnerstva Rusije i Nemačke. Ovo je za Srbiju nepovoljno, s obzirom na težnje da se sa Rusijom održe najbolji mogući odnosi i proklamovani cilj o članstvu u EU. Rad se sastoji iz četiri dela. U prvom delu se objašnjava istorijski razvoj teorije atlantizma. Drugi deo je posvećen analizi pokušaja definisanja novog sadržaja evroatlantizma tokom poslednjih dvadeset godina. Odnos evroatlantizma prema Srbiji, uz osvrt na Inicijativu tri mora predstavljen je u trećem delu. Poslednji deo su zaključna razmatranja.

Ključne reči:

Reference

    1. Ansley, Rachel, „Making the Three Seas Initiative a Priority for Trump”, Atlantic Council, May 3 2017, http://www.atlanticcouncil.org/blogs/new-atlanticist/making-the-three-seas-initiative-a-priority-for-trump
    2. Bžežinski, Zbignjev, Druga šansa Amerike, Službeni glasnik, Fakultet bezbednosti, Beograd, 2009.
    3. Вукадиновић, Горан, Срђан Старчевић, „Бела књига одбране Француске Републике 2013. године – Француска у НАТО и ЕУ”, Национални интерес, год. Х, вол. 19, бр. 1/2014, стр. 53 – 79.
    4. Деспотовић, Љубиша, „Геополитичка судбина Косова и Метохије – између евроатлантске окупације и пројекта Велике Албаније“, Политика националне безбедности, год. VIII, бр. 2/2017, стр. 29 – 48.
    5. Дугин, Александар, Основи геополитике, књига 1, Геополитичка будућност Русије, Екопрес, Зрењанин, 2004.
    6. Eliasson, Leif Johann, „What is at stake in the Transatlantic Trade and Investment Partnership (TTIP)? Assessing challenges and possible compromises“, Saar Expert Papers 02/14, Univesität des Sarlandes, Saarbrücken, 2014.
    7. Ковач, Митар, „Украјинска криза као глобална безбедносна претња“, Политика националне безбедности, год. VI, бр. 1/2015, стр. 153 – 185.
    8. Makinder, Halford, Demokratski ideali i stvarnost, Metaphysica, Beograd, 2009.
    9. Mahan, Alfred Thayer, The Influence of Sea Power upon History, 1660–1783, Little, Brown and Company, Boston, 1890.
    10. Пророковић, Душан, Косово: међуетнички и политички односи, Геополитика, Београд, 2011, стр. 203.
    11. Spykman, Nicholas, America’s Strategy in World Politics. The United States and the Balance of Power, Harcourt, Brace and Co., New York, 1942.
    12. Степић, Миломир, Српско питање – геополитичко питање, Јантар група, Београд, 2004.
    13. Суботић, Момчило, „Србија и српске земље сто година после Великог рата“, Политичка ревија, год. (XXVI) XII, vol. 42, бр. 4/2014, стр. 27 – 42.
    14. Трифковић, Срђа, „Проблем детериторијализоване стратешке доктрине САД: хегемонистички дискурс против геополитичког реализма”, у: Миломир Степић (прир.), Свет и нове геополитичке парадигме, Институт за политичке студије, Београд, 2017, стр. 189 – 214.
    15. Flint, Colin and James Taylor, Political Geography, World Economy, Nation-State and Locality, Pearson Education Limited, Essex, 2007.
    16. Framework for Advancing Transatlantic Economic Integration Between the United States of America and the European Union, 2007 U.S.-EU Summit, Тhe White House (President George W. Bush), Washigton D.C., April 30, 2007, https://georgewbush-whitehouse.archives.gov/news/releases/2007/04/20070430-4.html
    17. Capaldo, Јеronimo, „The Trans-Atlantic Trade and Investment Partnership:
      European Disintegration, Unemployment and Instability”,
      GDAE Working Paper 14-03, Tufts University, Medford (MA), 2014.
PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 1/2018 УДК: 327::911.3(497.11) 73-88
ç