ИЗБОР И ДЕФИНИСАЊЕ ПРОБЛЕМА ИСТРАЖИВАЊА

Радослав Гаћиновић

Сажетак

Научни рад је сложена активност која је заснована на принципима логике, а спроводи се су помоћ научног мишљења, нивоа теоријске оријентације и нивоа емпиријско-методских поступака. Научни радови су они радови који се темеље на спроведеном научном истраживању и део су научно-истраживачке делатности. Научни рад карактерише оригиналност (да није преписан нечији рад, да нису коришћене туђе идеје…) и објективност (одражава утемељеност на рационалном логичком приступу, али је рад сваког појединца ограничен његовим личним сазнањима и искуствима насталим у одговарајућем друштвеном окружењу, које је деловало на његове укупне вредносне ставове). У истраживачком процесу избор и дефинисање пробле­ма истраживања је од највеће важности, јер без про­блема истраживања не може ни доћи до истраживања. Значајно истраживање се не може спровести на незначајном проблему. Зато је у научном истраживању изузетно важно знати препознати проблем, тако да из већег броја проблема истраживач може изабрати онај који је релевантан за одређени истраживачки процес.

Референце

1. Богдановић М., Методолошке студије, ИПС, Београд, 1993.
2. Брачар С. К., Преиспитивање правне методологије, Наговештај државно-правног интегрализма, Научна књига, Београд 1994.
3. Ватарело А.Ж., Проблем у друштвеним истраживањима, Критика традиционалне методологије, А. Ж. Батарело, Загреб, 1990.
4. Вујевић, М,. Увод у знанствени рад, Информатор, Загреб 1988,
5. Гаћиновић Радослав, “Како написати научно-истраживачки рад, из области политикологије”, Политичка ревија 2/2009, ИПС, Београд, 2009.
6. Гуд В., Пол Х., Методи социјалног истраживања, Вук Караџић, Бе­оград, 1966.
7. Carter G.V, States D. E., Методе истраживања у педагогији, психо­логии и социологији, Отокар Кершовани, Ријека, 1967.
8. Зајечаревић Г, Основи методологије науке, Научна књига, Београд, 1977.
9. Илић М., Научно истраживање. Општа методологија, Филолошки факултет, Београд, 1994.
10. Кун Т., Структура научних револуција, Нолит, Београд, 1974,
11. Милосављевић С., Истраживање политичких појава, Институт за политичке студије, Београд 1980.
12. Марковић М., Логика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1994.
13. Маслов Х. А., Мотивација и личност, Нолит, Београд, 1982.
14. Милосављевић С., Радосављевић И., Основи методологије политич­ких наука, измењено и допуњено издање, Службени гласник, Београд, 2006.
15. Мозер. Ц. А., Методи анкетирањау истраживању друштвених појава, Култура, Београд 1962.
16. Милић В., Социолошки метод, Нолит, Београд, 1965.
17. Марковић М., Дијалектичка теорија значења, БИГЗ Генеке штам­па, Просвета, СКЗ, Београд, 1994.
18. Macneill P., Research methods, Routledge, London, 1991.
19. Михаиловић, Д., Методологија научних истраживања, Факултет организационих наука, Београд, 1999.
20. Нортроп Ф. С. Ц., Логика природних и друштвених наука, Обод, Цетиње, 1968.
21. Печујлић М., Методологија друштвених наука, Савремена администрација, Београд, 1989.
22. Пејчић, Б., Методологија емпиријског научног истраживања, Хрестоматија, Дефектолошки факултет, Београд, 1995.
23. Печујлић М., Милић В., Методологија друштвених наука, ДБ Гра­фика, Београд, 1995.
24. Пешић, М., Увод у социологију, РО Институт за политичке и међународне студије, Београд, 1985.
25. Пешић, М., Социолошке теорије, Институт за политичке студије, Београд, 1994.
26. Ристић, Ж., О истраживању, методу и знању, Институт за педагошка истраживања, Београд, 1995.
27. Стојак Р., Метода анализе садржаја, Институт за проучавање националних односа, ДП Графичар, Тузла, 1990.
28. Сакан, М., Хипотезеу науци, изд., Прометеј, Нови Сад, 2005.
29. Шамић, М., Како настаје научно дјело, Свјетлост, Сарајево, 1988.
30. Шешић, Б., Основи методологије друштвених наука, изд., Научна књига, Београд, 1977.