Зоран М. Весић

Приказ књиге: Мирослав Бркић Менаџмент у социјалном раду. Београд: Универзитет у Београду, Факултет политичких наука 2021. 210 стр.

Приказ књиге : George E. Vaillant TRIUMPHS OF EXPERIENCE - THE MEN OF THE HARVARD GRANT STUDY Belknap Press; 1 edition, USA, 2012.

Предмет рада је међугенерацијска солидарност, као један од приступа и принципа које Европска унија развија последњих двадесет година. Уводни део рада пропраћен је кратким приказом регулације права старих на нивоу Уније, а затим разматрањима развоја концепта међугенерацијске солидарности у ЕУ. Нагласак је на „Европској години активног старења и међугенерацијске солидарности“, са становишта активности које су спровођене током и након ње, у сврху унапређења међугенерацијске солидарности у друштвима Уније. Осврт на ставове популације ЕУ, индекс активног старања и показатеље међугенерацијске солидарности и правичности, у функцији је указивања на стварне домете овог концепта у ЕУ. Циљ рада јесте приказ и анализа настанка, развоја и ефеката концепта међугенерацијске солидарности у Унији. Рад се заснива на анализи комунитарних уговора и програмских докумената. Основни закључци указују на значај парадигми солидарности уопштено, као и на њихову изложеност ризицима током периода економских криза и програма штедњe. Стога су закључна разматрања фокусирана на специфичне изазове пред концептом међугенерацијске солидарности.

Дијагостификоване менталне или интелектуалне сметње могу водити као лишењу или ограничењу пословне способности. Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом се уређује да су државе потписнице обавезане да признају да особе са инвалидитетом остварују свој правни капацитет равноправно са другима у свим аспектима живота и да су обавезане да предузму одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом омогућиле доступност помоћи која им може бити потребна у остваривању њихове пословне способности. Упоредни правни системи показују јаку тенденцију укључивања особа са ограниченом пословном способношћу у редовне животне токове, али и искључивања могућности потпуног лишења пословне способности. Овакав став омогућује одржавање радне способности и радног ангажовања особа са инвалидитетом, а самим тим и социјалну инклузију. Да би била запослена, особа треба да буде, у најмању руку, делимично пословно способна. Када се ради о одузимању и поновној процени, те враћању пословне способности, као услова радне способности, национална правна регулатива се креће према савременим трендовима. Пракса, међутим, следи теорију и правну регулативу спорим корацима. Да би се омогућила економска активност особа са инвалидитетом у Србији, потребно је да се размотри њихов правни статус: пословна и радна способност. Србија је развила правни оквир за признавање права особа са инвалидитетом. Пут ка потпуној имплементацији овог оквира у пракси је још увек дуг.

Национални минимални стандарди дефинишу ниво квалитета здравствених и социјалних услуга које се пружају корисницима. Они представљају концепт који професионалци у здравственом и социјалном сектору треба да користе као апсолутни минимум квалитета услуга у циљу њиховог унапређења. У раду је дат преглед три национална и стандардног оквира Европске уније за услуге менталног здравља или услуге социјалне заштите, које се не пружају искључиво у заједници. Ови стандарди квалитета имају неке заједничке карактеристике: (1) стављају корисника у центар и усмерене су на унапређење квалитета услуга; (2) нису обавезни; (3) израђени су на начин да буду јасни општој јавности, корисницима, њиховим породицама и старатељима; (4) дизајнирани су тако да се на основу њих могу процењивати услуге те да се на основу тога може вршити њихово плаћање; (5) у складу су са националним политикама у овој области и стратегијама; (6) односе се и на заштиту менталног здравља и социјалне услуге; и (7) могу да их примењују сви актери релевантни за пружање услуга у овим областима. На крају су приказани функционални стандарди у социјалном систему Републике Србије, и указало се на недостатак координације између ових и стандарда услуга у здравственој заштити, релевантних за бригу о особама са менталним и интелектуалним потешкоћама.