Жељко В. Драгојевић
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА У ОКВИРУ КРИЗНОГ МЕНАЏМЕНТА – АКТУЕЛНИ ИЗАЗОВИ И ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ
Рад се бави актуелним међународним питањима, а у оквиру поднаслова главним и актуелним безбедносним и економским изазовима по Р. Србију у средњерочном периоду, са анализом и одређеним погледима и пројекцијом у светлу могућих сценарија. С тим у вези анализирају се најзначајнији политичко-безбедносни изазови односа са НАТО и ОДКБ, економска ситуација са ЕУ и Евразес, као и потенцијални безбедносни, економски и социјални ризици везани за мигрантску кризу. Рад настоји да пружи један поглед и виђење у односима са САД и НАТО, дајући предлоге за у одређеној мери измењене темеље кроз политику међународно-правно гарантоване војне неутралности и директне сарадње са глобалним корпорацијама. Тај образац односи се и на ЕУ, где је изостала политика тзв. „европских предузећа“, карактеристична за ранију политику проширења, које је у случају Србије очито везано за КиМ, тј. неорочену политику придруживања. Полицентрични приступ обухвата и већу безбедносну и економску сарадњу са Р. Кином у оквиру иницијативе „новог пута свиле“ (један појас један пут), као и далеко већу и алтернативну сарадњу са Евразес. Дат је и динамичан приказ промена у светској привреди, тј. међународним економским односима. Крајњи циљ је трансформација позиције Србије у одређеном делу из „објекта у субјекат“, што се рефлектује по њене виталне интересе у региону Западног Балкана, изван арбитрарних опредељивања. На крају, анализира се и проблематика мигрантске кризе са предлогом програма и управљања кризом у циљу њеног контролисања, кроз прекограничну сарадњу.
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА
Студију “Глобализација и светска економска криза” чини неколико целина, од чега се издвајају две главне. У првој, назначене су карактеристике и савремене дефиниције глобализације као парадигмалног процеса светске привреде. Други део, даје приказ узрока и генезе светске финансијске кризе и с тим у вези, елаборира однос између дијагнозе у фазама развоја грађанског друштва и значаја изградње сопствене стратегије, на основама карактеристика глобализације и новог економског поретка у свету. Закључак фокусира значај изградње властите стратегије развоја према последично-узрочним аспектима глобализације и интегрисане светске привреде
