Мср Страхиња Обреновић
Страхиња Обреновић је истраживач-сарадник и члан Центра за националну безбедности на Институту за политичке студије. Основне академске студије Међународне политике завршио је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду као студент генерације. На истом факултет је завршио и мастер академске студије, на модулу Међународно хуманитарно право и право људских права, са просечном оценом 10. Од 2018. године је студент докторских Међународних и европских студија на Факултету политичких наука.
Као успешан студент мастер студија имао је прилику да стажира у Преговарачком тиму за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, у Влади Републике Србије. Био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и стипендиста Фонда за младе таленте „Доситеја“ Министарства омладине и спорта Републике Србије. Током докторских студија, најпре је ангажован као истраживач Института за европске студије, а потом и као сарадник-демонстратор на Факултету политичких наука. Од 2021. године је и асистент на Факултету политичких наука на одељењу за Међународне студије. Лауреат је неколико награда и признања на основним и мастер студијама, како на матичном факултету, тако и на нивоу Универзитета у Београду – Повеља студент генерације на основним академским студијама међународне политике на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, награда Др Предраг Симић, награда Светлана Лана Адамовић, као и трећа награда на конкурсу за најбољи студентски есеј на нивоу Универзитета у Београду, коју су доделили Филолошки факултет Универзитета у Београду и Амбасада Републике Бугарске у Београду.
Током докторских студија имао је прилику да се усавршава на Економском факултету Универзитета у Ријеци у оквиру Ерасмус+ програма мобилности, као и при Школи регулације у Фиренци у области енергетике - Роберт Шуман центар за напредне студије Европског универзитетског института (Florence School of Regulation - Robert Schuman Centre for Advanced Studies, European University Institute). Добитник је и годишње стипендије Школе регулације у Фиренци (FSR Annual Scholarship) за 2023. годину.
Секретар је научног часописа Политика националне безбедности, који издаје Институт за политичке студије из Београда, а члан је и саветодавног академског одбора за часопис Financial Law Working Papers на Факултету за право и администрацију Универзитета Марија Склодовска Кири у Лублину.
Учествовао је на престижним научним и стручним скуповима у земљи и иностранству. Области његовог ужег интересовања су право енергетике и енергетска политика у Европи.
EVOLUTION OF EU ENERGY LAW AND POLICY: А BIG COMEBACK OF ENERGY SECURITY IN 2022?
The armed conflict in Ukraine in 2022 and subsequent worsening of relations between Western countries, including the EU and its Member States, and the Russian Federation, have deeply shaken the existing EU energy law and policy foundations. During the past decades, the EU attempted to develop a comprehensive energy policy based on three pillars – competitiveness and internal market principles, security of supply, sustainability and environmental protection. Starting in the 1990s, liberalization efforts dominated the electricity and natural gas markets. It did not take long for energy security and environmental protection to gain attention. Enlargement of the European Union and occasional problems with external suppliers prompted new measures regarding the security of supply, while a growing body of legislation is also present in the field of environmental protection. The three objectives of the EU energy policy are not always complementary, and some tension and even confliction between them can’t be excluded. Although the European Union and its institutions attempt to embrace all three pillars under the sustainability umbrella, this hasn’t brought a desirable outcome yet. We are witnessing the big comeback of energy security in 2022, including the adoption of some measures by the Member States that are not in line with decarbonization efforts, at least in short term.
БЕЗБЕДНОСНА ФУНКЦИЈА ДРЖАВЕ (друго допуњено издање)
Приказ књиге: Радослав Гаћиновић. 2021. Безбедносна функција државе. Београд: Институт за политичке студије, 382.
