Никола Жутић

Уредништво Часописа за сувремену повијест, на челу са главном и одговорном уредницом др Здравком Јеласком, одбило је да уврсти ово моје реаговање на Криштин приказ, с образложењем да није написан на „хрватском језику“ и на „хрватској латиници“ (Питам се како ја, од Криште проглашени Хрват, не знам свој матерњи језик и хрватску латиницу?!). У одговору уредништва Часописа истакнуто је и слиједеће: „Достављени рад не испуњава тражене увјете у погледу језика, његове предаје те техничког уређења (дуљина рада и облик у погледу фонта, прореда и сл)...“

Прогнаник из српске историјске науке Послије дуге и тешке болести, коју је стоички и оптимистички подносио, преминуо је велики српски историчар др Веселин Ђуретић. Рођен је у Мојановићима, у српској Зети, 17. маја 1933. а преминуо у Београду 18. фебруара 2020. године. Био је дугогодишњи научни савјетник Балканолошког института САНУ и једно краће време Института за савремену историју. У ратним годинама постао је и члан Сената Републике Српске. У време рата за одбрану западног српства (1991-95), у више наврата је боравио у најзападнијој српској земљи – Републици Српској Крајини, соколећи народ и трезнећи га од југокомунистичких заблуда.

У чланку је реконструисан и систематизован утицај кључних идеологија либералног и римокатоличког “свјетоназора” на процес југославенског уједињења и стварања Краљевства СХС.

У чланку се анализирају књижевни радови Ђуре Виловића тематски везсти за сјевер Хрватске у Првом свјетском рату, с акцентом на национално-вјерску климу у Међимурју. Чланак је у исто време и историјско-књижевни прилог културној историји у време Великог рата.