Немања Стевановић
МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ СТАНДАРДИ КАЗНЕНО-ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ ОД НАСИЉА НА СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА
Циљ рада јесте приказ ефикасности до сада примењих механизама за спречавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, садржани у међународно правном оквиру и националном законодавству, а који су настали из праксе супротстављања овом облику насиља у појединим државама Западне Европе. Међународна сарадња на пољу казнено-правне заштите од насиља на спортским приредбама развила се након низа трагичних догађаја у другој половини ХХ века, с намеромда се снагом закона и међународних конвенција успостави систем превентивног деловања како би се немиле сцене елиминисале из садржаја спортских активности. Како поједина друштва, поготову она у процесу транзиције, занемарују значај здравствено-рекреативне функције спорта, истовремено не чине довољно на плану ове превенције и промени оних друштвених релација које се налазе у основи девијантног понашања спортских актера, у првом реду навијача. На основу квалитативне анализе литературе, као основног методолошког приступа и анализе правног и институционалног оквира у овој области, констатује се да је на овом пољу у последњих неколико деценија учињено много корисних и ефикасних корака. Како насиље на спортским догађајима још увек егзистира као неизоставно обележје готово сваке активности ове врсте, на теренима и у халама широм Европе, да се приметити да постоји известан простор за даљи напредак у погледу дефинисаног циља. Користећи навијање као одбрамбени механизам идентификације, где сам такмичарски однос унутар игре ствара ривалитет, ови припадници углавном маргинализованих друштвених група на овај начин артикулишу своје незадовољство на друштвено неприхватљив начин.
