Немања Анђелковић
ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ: ФОРМИРАЊЕ СВЕСТИ И (ИЛИ) САВЕСТИ
Тема рада је однос образовања и васпитања, посебно данас, у свету аморалног морализма у коме смо се нашли, и где се образовање и васпитање све више раздвајају чак и супротстављају. Постоји једна народна изрека која каже: „Највеће богатство је знање, а највећа врлина је скромност“. Знање се развија и увећава образовањем, врлине се развијају васпитањем. Живимо у времену опште несигурности и релативизације свега, посебно система вредности. Сви знамо да постоји добро и зло, али све теже разликујемо шта је добро а шта зло. Знамо да постоји истина и лаж, али у Орвеловом свету, који више није само у роману већ га увелико живимо, више нисмо сигурни да ли је истина–истина, а лаж–лаж. Тако је је и са моралом, правом, храброшћу. Све више лутамо у моралној загушљивости без јасног компаса где и како. Како се то десило и има ли наде? Наравно, свесни смо да је одговор комплексан и да постоји много разлога и узрока. Један од узрока на који желимо да скренемо пажњу јесте одвајање образовања и васпитања, свођење образовања на „едукацију” а потискивање васпитања из образовног процеса. Такође, у раду настојимо да пледирамо за јачање васпитне улоге школе, са циљем да из школе излазе образована, али и васпитана деца.
