Милован Трбојевић
ЗАШТИТА КРИТИЧНИХ ИНФРАСТРУКТУРА - ИСКУСТВА ТРАНЗИЦИОНИХ ЗЕМАЉА
Перманентне промене у међународним односима, као и пораст безбедносних изазова, ризика и претњи, чине безбедносну ситуацију врло комплексном, како на националном, тако и наднационалном нивоу. У данашње време, један од најзначајнијих безбедносних изазова је питање заштите критичних инфраструктура. Наиме, обзиром да је критична инфраструктура важан сегмент националне безбедности, њена заштита представља један од приоритета сваке државе.
Полазећи од чињенице да земље у транзицији имају различите модалитете заштите критичних инфраструктура, у овом раду је анализирана нормативна и организациона структура ове области у Р. Словенији и Р. Хрватској, са циљем долажења до сазнања о искуствима која би могла бити имплементирана и у Р. Србији.
На основу добијених резултата дошло се до закључка да су Р. Словенија и Р. Хрватска, због просторно-географских, политичких, друштвено-економских и културолошких сличности, као и у погледу доношења и спровођења политике заштите критичних инфраструктура, добра референтна тачка за извлачење поука из искустава која би се могла применити у Р. Србији. Међутим, модели наведених држава се, не могу преузети и имплементирати у Р. Србији без одређених модификација, јер свака држава има своје специфичне особености.
Р. Србија нема кохерентне оквире у области заштите критичне инфраструктуре. У том смислу, потребно је спровести истраживање, које би укључило све секторе друштвених делатности, где би се дошло до релевантне листе критичних инфраструктура. Такође, на основу резултата истраживања могао би да се утврди и релативни степен критичности једне инфраструктуре у односу на друге и карактеристичне међузависности, специфичне за територију Србије. Након тога, неопходно је донети Закон о заштити критичних инфраструктура и подзаконска акта.
НЕОБАВЕШТАЈНИ ОБЛИК ДЕЛОВАЊА ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ
Историјски посматрано, паралелно са настанком и развојем државе, развијале су се и обавештајне службе. Оне имају значајну улогу у обликовању унутрашње и спољне политике државе. Наиме, кроз различите видове деловања обавештајне службе могу „произвести“ и обликовати различите врсте криза и сукоба. То најчешће проводе кроз необавештајне активности које су један су од најефикаснијих видова спољнополитичког деловања државе, поготово у случајевима када се доносиоци политичких одлука определе за употребу силе и принуде у реализацији „националних интереса и циљева“. Из широког спектра деловања обавештајних служби, које су гледано кроз историју често имале одлучујућу улогу у креирању друштвених конфликата и криза, тежиште истраживања у овом раду фокусирано је на необавештајни облик деловања обавештајних служби. У оквиру тога, анализирани су облици, фазе и врсте необавештајних активности које, по налогу државног руководства, обавештајне службе конспиративно проводе према другој држави, организацији или појединцу, а у циљу остварења „националних интереса“.
