Лазо Ристић

периодика

ПОПЕРОВА КРИТИКА МЕТОДОЛОШКОГ ЕСЕНЦИЈАЛИЗМА

Са гледишта методологије социологије фундаментално питање о коме расправља Попер је критика методолошког есенцијализма. Наиме, он сматра да одржавање овог методолошког концепта представља основни разлог успореног раста научног знања. Зато предлаже да се методолошки есенцијализам превазиђе методолошким номинализмом. Аргументи типични за есенцијализам повезани су са историцизмом. Критика есенцијализма и историцизма чини два битна питања која нас доводе до крити­ке схватања друштва као цјелине. У Поперовој социолошкој концепцији кључна теза је критика идеје да се друштво може проучавати као цјелина. Попер истиче да је методолошки номинализам потпуно прихваћен у природним наукама, и да је допринео њиховом брзом напретку. У друштвеним наукама, још увијек се користи методолошки есенцијализам, а то је извор многих њихових слабости. Да би се превазишло ово стање, Попер се залаже за јединство научног ме­тода у природним и друштвеним наукама. Међутим, он је ипак имао на уму проширење метода природних наука на област друштва. У критичком осврту на Поперово схватање истиче се да истраживачки процес има јединствено језгро без обзира што се истражују различити дијелови стварности. Али, то не значи да истраживачка искуствена дјелатност нема својих специфичности. Посебности истраживачког процеса у друштвеним наукама условљавају три битна фак­тора: суштина друштвених појава, друштвеног детерминизма и друштвених закона, и друштвене теорије.