Илија Петровић
О ПОРЕКЛУ БУЊЕВАЦА
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Прича о буњевачком пореклу започеће се речима које је 27. фебруара 1927. године, у Народној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, изговорио народни посланик Марко Јурић (1880-1949), Буњевац из Суботице: “Истина је да се код нас врши насилно похрваћивање Буњеваца и Шокаца од стране хрватских сепаратиста, и то од дана ослобођења, кад су били изаслати из Загреба. Још онда је донио неки хрватски лист да живи у Суботици 80.000 Хрвата који под маџарским режимом нису могли да говоре хрватским језиком. Још онда је то, господо, код нас Буњеваца непријатан утисак учинило и то зато што се ми нигда нисмо осећали Хрватима него Буњевцима.
О ЖИВОТУ И ДЕЛУ ДР ИГЊАТА ПАВЛАСА (1886-1942)
Овај рад бави се јавним деловањем др Игњата Павласа при крају Великог рата, између двају светских ратова и непосредно пред немачки и маџарски напад на Југославију. Његов политички рад у новембарским данима 1918. године, када су Срби из Баната, Бачке и Барање одлучили да се присаједине Краљевини Србији, упоредив је само с улогом Јаше Томића у остварењу тога великог српског националног подухвата. Наредних двадесетак година делујући изван страначке политике и бавећи се својим адвокатским занимањем, дао је немерљив допринос развоју соколског и планинарског покрета, јачању веслачког спорта и окупљању српског народа у Савезу српских културних друштава у Новом Саду. Године 1941, 27. марта, када је било извесно да је рат неизбежан, вратио се политици и позвао Новосађане (и све присутне на великим двадесетседмомартовским манифестацијама у Новом Саду) да се, уједињени, „одупремо сваком ко угрози нашу независност”.
