Ана Параушић

Урбана безбедност представља комплексно истраживачко поље, које чине различити безбедносни проблеми (ризици, рањивости, претње), разнолики актери, тј. провајдери који учествују у остваривању и унапређењу безбедности урбаних средина, као и стратегије, активности и средства које су усмерене ка решавању безбедносних проблема, а у циљу заштите виталних вредности у урбаној средини. Безбедносна претња представља један од кључних, а можда и најважнији елемент урбане безбедности. Имајући то у виду, у раду ће бити представљене неке од најчешће проблематизованих безбедносних претњи у урбаној средини, као и опис њихових карактеристика, узрока и последица. Осим тога у раду ће такође бити издвојене неке од основних специфичности претњи урбане безбедности, а у циљу утврђивања заједничких карактеристика и евентуалних образаца у погледу узрока и испољавања претњи урбаној безбедности. На крају ће бити представљени и могући критеријуми за класификацију безбедносних претњи урбаних средина, а као израз потребе даљег утемељења и систематизације области урбане безбедности.

Озбиљност последица које повезаност грађанских ратова и миграција изазивају на индивидуалном, националном али и глобалном плану, условила је велико интересовање не само међународних агенција, већ и шире академске заједнице за проучавање овог проблема. Генерални циљ рада је извођење систематичног прегледа релевантних научних извора, како би се се стекли дубински увиди о односу миграција и грађанских ратова. Истраживање је спроведено анализом најутицајнијих теоријских радова, као и резултата емпиријских истраживања која су покретана с циљем да се испитају различите димензије повезаности ове две појаве. У раду је истакнуто неколико основних механизама путем којих миграције и грађански ратови утичу међусобно једни на друге: начин на који грађански рат индукује присилне миграције; различити социјални и здравствени проблеми избеглог становништва као последица грађанског рата; утицај миграција на избијање или интензивирање грађанских ратова. Увидом у домете досадашње академске дискусије о предмету истраживања, можемо закључити да је веза грађанских ратова и миграција врло комплексна и, што је још важније, двосмерна и посредована бројним факторима.

Грађански ратови представљају догађаје који изазивају значајне последице по државу на чијој територији се одвијају. Бројна су научна истраживања грађанских ратова као социо-политичке појаве, али и као феномена који може настати услед различитих фактора унутар одређене државе. Циљ овог чланка је да прикаже кључне академске дебате и правце промишљања о повезаности између могућности избијања грађанских ратова и типа политичког режима. Највећи број истраживачких студија указује да услови који постоје у прелазним облицима политичких режима, такозваним полудемократијама, имају највећи конфликтни потенцијал. Међутим, у анализу се морају укључити и бројни други фактори попут, транзиције власти, изборног система, институција, и постојећих економских и социјалних услова у држави. Поред овога, настојали смо да прикажемо и основне дилеме које се тичу избора адекватног инструмента за мерење типа политичког режима, као критичног фактора који може одредити резултате истраживања.