ЕВРОАЗИЈАСТВО: од митологије до научних чињеница

Сажетак

Монографија „Евроазијство – од митологије до научних чињеница” је значајно дело посвећено проучавању идеолошког феномена евроазијства. Аутор, истакнути руски научник и геополитички мислилац Рустем Вахитов, кроз мултидисциплинарни приступ – херменеутички, социолошки, политиколошки и филозофски – анализира евроазијство као интелектуални покрет, историјски процес и научни пројекат. Ова књига није само историјски осврт на настанак и развој евроазијске мисли, већ и позив на критичко преиспитивање савременог светског поретка и места Русије у њему. Представљајући капитално дело за све који се баве друштвеним наукама, књига отвара нове перспективе и подстиче на дубље разумевање евроазијства као цивилизацијске алтернативе западној парадигми.

Вахитов темељно реконструише развој евроазијства од 1920-их година, када ова идеја настаје у руској емиграцији као одговор на Октобарску револуцију и грађански рат. Оснивачи покрета – Николај Трубецкој, Пјотр Савицки и Георгиј Вернадски – тежили су формулацији аутентичне идеологије која ће осмислити специфичан цивилизацијски пут Русије, постављене између Истока и Запада. У својој анализи, Вахитов истиче да Русија није ни Европа, ни Азија – већ срце посебне евроазијске цивилизације са јединственим културним кодом, историјским искуством и мисијом. Ова цивилизација се темељи на синтези православља, ауторитарне власти и мултинационалне државности, уз снажан ослонац на традиционалне вредности и одбацивање универзализама – посебно оних који потичу са Запада.

Једна од централних тачака монографије је оштра критика западног културног и научног универзализма. Вахитов одбацује идеју „општечовечанске културе”, залажући се за право сваке цивилизације да се развија у складу са сопственим вредностима, традицијом и идентитетом. Посебну пажњу посвећује феномену „периферног национализма”, који представља као инструмент западне доминације и средство за разбијање интегративних процеса у незападним световима. Примери распада Југославије и Совјетског Савеза служе као илустрације стратегије подстицања националних подела у корист глобалних геополитичких интереса. Монографија такође осветљава неуспех идеје словенофилства у политичкој пракси, посебно након 1948. године и разлаза Југославије са Совјетским Савезом. Вахитов указује на Јосипа Броза Тита као кључну фигуру у разбијању визије свесловенске државе, чиме је створен простор за развој евроазијства као независне цивилизацијске парадигме.

Кључне теме књиге: Историјски развој и трансформација евроазијства од 1920-их до данас; Критика западног културног и научног универзализма; Русија као јединствена цивилизација са сопственим логосом; Пад словенофилске идеје и улога Тита у трансформацији геополитичког пејзажа; Евроазија као простор културног и духовног јединства; Однос евроазијства према религији, власти, мултикултурализму и модернизацији.