ПОЛА ВЕКА УСТАВА ИЗ 1974: између митова и прошлости
Сажетак
Тематски зборник радова „Пола века Устава СФРЈ из 1974. – између митова и прошлости” настао је као резултат истоимене Међународне научне конференције одржане 25. и 26. септембра 2024. године у Институту за политичке студије у Београду. Поводом педесетогодишњице од доношења Устава СФРЈ, једног од најконтроверзнијих и најсложенијих уставноправних докумената у историји југословенске државности, стручњаци из различитих друштвених области – права, социологије, политичких наука и историје – окупили су се са циљем да пруже савремена тумачења и одговоре на питања која и данас изазивају полемике.
Зборник садржи више од двадесет научних радова, распоређених у четири тематске целине. Први део истражује политичко-историјски контекст настанка Устава из 1974. године, амандмане из 1971. и уставне реформе које су му претходиле. Аутори у овом делу анализирају унутрашње кризе, поделу унутар партијског врха и реакције стручне јавности. Посебно се истиче питање државности република и специфичан „уставни језик” којим је документ формулисан. Други део фокусиран је на карактер југословенске федерације и право народа на самоопредељење. Ту се постављају кључне дилеме о томе да ли је Југославија била федерација, конфедерација или хибридни модел. Истраживачи се баве и питањем да ли је Устав из 1974. био узрок или симптом распада СФРЈ, те како је његова институционална архитектура утицала на дезинтеграцију државе. Трећа тематска целина бави се положајем појединца, институцијама и организацијом власти. Обрађују се теме људских права, положаја Савезног уставног суда, односа извршне и законодавне власти, као и реформе система безбедности. Посебну пажњу привлаче анализе о могућностима деловања уставног суда у једнопартијском систему и границама правне државе у социјалистичком контексту. Четврти део доноси поређења са другим комунистичким и социјалистичким уставима, као и анализе утицаја устава на републичке односе, посебно у Србији, Македонији и Црној Гори. Указује се на то како су уставне реформе утицале на унутрашње незадовољство, али и подстакле процесе који ће касније довести до независности појединих република.
