Зборник радова са међународне научне конференције одржане 15. новембра 2019. године
Због своје турбулентне историје испуњене присвајањем, уништавањем, измењивањем и нестанком многих примарних историјских извора и артифаката који сведоче о историји Словена, Словени су прилично много изгубили свест о свом заједничком историјском наслеђу које је потекло и траје још од древних времена, иако држе у колективном сећању интуитивну свест о томе на основу сличности језика, писама, религије, историјског искуства и преосталих историјских доказа о томе. Међутим, не постоји довољно велика (гео)политичка подршка институционалном и синхронизованом академском истраживању изворишта и развоја словенског цивилизацијског идентитета, што се огледава у неконтинуираности у академској размени словенских и не-словенских научника који истражују историју Словена. Због тога је интересантно у савременом тренутку истражити колико су до сада знања, осим знања о својој заједничкој хришћанској православној вери и искуству суживота са припадницима других традиционалних религија, као и о сличности својих језика и писама, научници из словенско-балканско-црноморских држава стекли и сачували у вези са пореклом свог етничког и цивилизацијског идентитета и са историјом Словена генерално.
У том смислу у релативно кратком периоду петнаест научника из Русије, Белорусије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Грчке, Словачке, Бугарске и Србије успело је да изнесе и размени своје ставове о политичкој историји Словена у облику Међународне научне конференције и пропратног конференцијског зборника. Ова врста конференције о политичкој историји Словена као заједничка академска синтеза анализа прошлости, садашњости и будућности словенско-балканско-црноморских држава би могла да буде дефинисана као изниман догађај, због неартикулисане али континуиране пасивности академских заједница у тим државама у вези са организацијом сличних догађаја и ретке директне академске размене међу овим научницима. Због тога је међународна конференција „Политичка историја Словена између мита и стварности”, одржана у новембру 2019. године у Србији у организацији Института за политичке студије у Београду, била добра прилика за научнике из данашњих словенско-балканско-црноморских држава да размене своје научно аргументоване ставове о историји Словена, дистанцирајући се од калкулација дневне (гео)политике која им се константно намеће и покушава да утиче на њих. У исто време овај конференцијски зборник је један документовани „знак времена“ и преглед историографија које се подучавају у званичним образовним системима и јавном дискурсу словенско-балканских држава. Било би добро да ова конференција уједно буде једна мала полазна тачка за неке будуће консултације и конференције овог типа међу научницима из словенско-балканских држава.Радови учесника конференције су представљени према хронолошком распореду изабраних тема њихових радова и у облику две тематске секције: 1. „Конструисање, деконструисање и реконструисање политике историје Словена” и 2. „Геополитички изазови и проблеми унутар словенско-балканске политичке мисли од деветнаестог до двадесет и првог века”.
