ЗАШТИТА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ОД НЕТРЖИШНИХ РИЗИКА

Свето Пурић

Небојша Петровић

Сажетак

Како је индустрија последњих деценија све више сла­била у условима изолације, бомбардовања и лоше економске политике која се огледалау нетранспаретним и сумњивим приватитизација индустријских гиганата, пољопривреда постаје актуелна економскополитичка тема и потенцијално најазначајнији инструмент развоја државе пре свега у контексту компаративних предности наше земље које се огледају у погодним природним условима за развој пољопривредне производње. Претходно поменуте компаративне предности наше земље последњих година су под великим знаком питања узимајући у обзир катастрофалне временске непогоде пре свих поплаве и екстремне суше које и овако крхкој пољопривреди наносе огромну штету. Сама пољопривредна производња у Србији је још увек неадекватно и неплански организована што је чини непродуктивном, неконкурентном и непрофитабилном, а самим тим и немоћном да се суочи са штетним последицама девастирајућих временских неприлика. У тим ситуацијама пољопривреда остаје ослоњена само на државу и евентуално инострану помоћ што предстаавља можда краткорочно спасоносно решење које системски не поставља пољопривреду на здраве основе јер функција државног буџета за пољопривреду треба да има првенствено развојни, а не социјални карактер. Развијене земље проблем катастрофалних ризика у пољопривреди решавају системом осигурања уз јавно-приватно партнерство делатности осигурања u реосигурања односно друштава за осигурање, друштава за реосигурање и државе. У овом раду приказује се организација и структура пољопривредне производње Србије, њено учешће у бруто друштвеном производу, спољнотрговинској размени као и перспек­тиве у погледу доприноса привредном развоју наше земље. Даље, излаже се организација система осигурања пољопривреде, структура премије и штета осигурања и указује на однос државе и сектора осигурања у Србији у погледу заштите пољопривредне производње од нетржишних ризика. На крају, врши се анализа решења осигурања у пољопривреди појединих развијених земаља и истражују могућности и решења која би била адекватна за нашу земљу.

Референце

1. Жарковић Небојша, Маровић Борис, Лексикон осигурања, Нови Сад, 2002.
2. Пак Јасна, Право осигурања, Универзитет Сингидунум, Београд, 2011.
3. Закић-Вујатовић Зорка, Увод у економику и организацију пољопривредне производње, Економски факултет, Београд, 1984.
4. Bielza Maria, Conte Constanca, Ditman Cristoph, Gallego Javier, Stroblmair Josef, Agricultural Insuarance Sheme, European Commission, Directorate General, Joint Research Centre, Institut for the Protection and Security od the Citizen, final report, 2006, modified, 2008.
5. Burut Harun, Collins J. Keith, Political Economy of Crop Insurance Risk under Imperfect Imformation, Agricultural and Applied Economics Association, Anual Meeting, Washington DC, 4-6 August 2013.
6. Enjolars Geofrroy, Sentis Patrick, Agricultural Economics, Internaational Associoation of Agricultural Economists, 2011.
7. Pawlowska-Tzsyko Joanna, Podstawka Marian, Lelong Pierre-Yves, Filipek-Kazmiercyak Sebastian, The Social insuarance system for farmers and impacts on public finances, Institutte od agricultural and foof economics, Warsaw, 2013.
8. Народна банка Србије, Преглед броја осигурања и премија по врстама и тарифама осигурања за период 2004-2013, http://www.nbs.rs/internet/cirilica/60/60_2/index.html
9. Народна банка Србије, Број и износ штета по врстама и тари­фама осигурања за период 2004-2013, http://www.nbs.rs/internet/ cirilica/60/60_2/index.html
10. Привредна комора Србије,    http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=13
11. Правилник о условима, начину и обрасцу захтева за остваривање права на регрес за премију осигурања, усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња, Службени гласник Репу­блике Србије, број 48/13.