Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ И ПРОБЛЕМ ВИРТУЕЛНОГ ПРИЗНАЊА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Сажетак

У овом раду врши се правна и политичка анализа Бриселског споразума и последица овог акта. Ова анализа даје и пресек међународних услова у којима је овај акт настао. Утврђено је да су безбедносни међународни притисци, уз сталне унутрашње притиске, а посебно нарушена ситуација на Косову и Метохији (КиМ) резултирале Бриселским споразумом, који је један од најнеповољнијих аранжмана које је Србија икада закључила. Правна анализа је показала да овај документ и поред значајног броја међудржавних елемената, ипак није међународни уговор. Показало се да недостаје само један основни елеменат за тумачење овог акта као међународног споразума. Недостаје имплицитна сагласност (као и експлицитно дата сагласност) да се овде ради о међудржавном (међународном) акту. Исто, ту недостаје и имплицитна и експлцитна сагласност да се други субјект призна као држава до de jure, па ни de facto признања, али је ипак закључен акт који обилује међународно правним димензијама. Овакав акт, као што је примећено представља преседан међународног – уговорног права. Са политичког становишта, закључено је да споразум отвара и даје одређене могућности да се Србија у Уједињеним нацијама бори против признавања и учлањења „Косова“ у Уједињене Нације. Овде стога постоји простор за даљу политичку борбу у универзалним међународним организацијама, како би се заштитила национална безбедност Србије и највиши интереси државе.

Референце