ФУКУЈАМИН КОНЦЕПТ ДРЖАВЕ, ДРУШТВА И МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

Сажетак

Фукујамина теза о „крају историје“ није чисто његов изум, већ позајмљен од Хегела и интерпретатора његових мисли Алек­сандра Кожева. На његово теоретско стваралаштво су утицали и Арон, Вебер, Маркс и Токвил. Базирајући се на Хегелу, Фукујама је закључио да је историјски развој водио ослобођењу човечанства, а економски и политички развој су омогућили стварање универзалног друштва заснованог на принципима либералне демократије, што је омогућило човечанству да досегне „крај историје“. Тај крај се инкарнира у универзалној и хомогеној држави, која је добила своје признање јер је однос господара и слуге подигла на универзални ниво. Ова оптимистичка визија је ублажена Ничеовим појмом „последњег човека“, јер и сам појам „крај историје“ не значи крај у дословном смислу, већ се узима као камен-међаш између хладноратовског и послехладноратовског периода људске историје. Фукујама је свестан чињенице да демократија може имати и теже последице по човека, јер је савремени човек спутан да покаже своју вредност у политичко-правном систему који је створио. Марксови ставови су му помогли да схвати значај економског развитка и његов утицај на друштвене односе, а Вебер и Арон су му помогли да схвати значај рационалних поступака и идеологије у међународним односима. Однос између господара и слуге заједно са економском рационализациям света утиче и на преображај односа између држава. Најзад, Фукујамина теорија je подложна критици због своје контроверзности, али и површног тумачења од стране самих критичара. У критици се посебно истакао Хантингтон својом теоријом о сукобу цивилизација.

Референце

• Aron Raymond, Paix et guerre entre les nations, Calman Lévy, Paris, 1962.
• Bums Timothy, After History?, Francis Fukuyama and His Critics, Lanham, Rauman & Littfield, 1994.
• Fukuyama Francis, La fin de l’histoire et le dernier homme, Paris, Flammarion, 1992.
• Fukuyama Ftancis, „On the Possibility of Writing a Universal History“ in: History and the Idea of Progress, Arthur Melzer, Jerry Weinberger, Corell University Press, Ithaca, 1995.
• Fukuyama Francis, America at the Crossroads, New heaven, Yale University Press, 2006.
• Huntington Samuel, „Will Countries Become Democratic“?, Political Sciences Quaterly, 1999, No 2 (Summer).
• Kojève Alexandre, Introduction to the Reading of Hegel, Augora Paperback Edi­tion, Cornell University Press, London, 1980.
• Lévesque Pierre-Luc, L ’influence de la phénoménologie Wébérienne de Raymond Aron sur la pensée de Francis Fukuyama, Université de Québec à montreal, 2011.
• Smith Adam, The Theory of Moral Sentiments, Indianapolis, Liberty Classics,
• Tocqueville Alexis, The Old Regime and the French Revolution, Doubleday An­chor, new York, 1955.
• Walth Kenneth, „Kant, Liberalism, and War“, American Political Science Review, 56 (June), 1962.