ДЕФИЦИТИ И ОГРАНИЧЕЊА ГЛОБАЛНОГ УПРАВЉАЊА

Сажетак

У раду се анализира карактер и динамика односа у међународној политици, у којој је све снажнији повратак на реалполитичке садржаје у спољнополитичком деловању великих сила, што недвовосмислено потврђују да глобализација не ради, да јењава њена снага и да је све мање кредибилан концепт уређења савременог светског друштва. Анализа последица глобалног финансијског колапса који је погодио свет 2008. године, турбулентних геополитичких трендова, екстремизма и хаоса у исламском свету, као и идентитетски дезоријентисаног дискурса ЕУ, као постмодерног концепта друштвеног организовања, уверљиво показују да је већи део глобализације дискредитован, а вера у једно човечанство да је све мање пожељан концепт. Глобално управљање светом испољило je бројне дисфункционалности, које су примарно последица изражених асоцијалних аспеката процеса глобализације и њене амбивалентне природе. Истовремено, технолошки развој савременог света подстиче пораст питања која захтевају глобално решавање, као и људске делатности које подразумевају јединствену или међународну регулацију. Отуда циљ рада јесте да укаже да испољене суштинске мањкавости глобалног управљања светом, иако су обесхрабриле веру у једно човечанство, оне нису умањиле објективну потребу глобалног приступа многима садржајима савремене егзистенције људи. Посебно, многи аспекти безбедности, почев од безбедности појединца па до енергетске и еколошке безбедности у савременим условима нису замисливи без интернационалног приступа.

Референце

• Бабић, Јован, „Увод“, у зборнику: Глобално управљање светом, (приредили Јован Бабић, Петар Бојанић), Правым факултет Универзитета у Београду, Досије студио, Београд, 2012, стр. 11-44.
• Бжежински, Збигњев, Америка – Кина и судбина света, Албатрос Плус, Факултет безбедности, Београд, 2013.
• Бек, Урлих, Ризично друштво, Филип Вишњић, Београд, 1992.
• Волц, Кенет, Теорија међународне политике, Центар за цивилно-војне односе, Београд, 2008.
• Јовановић, Милош, „Послератовски свет између идеологије и политике силе“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2013.
• Кејган Роберт, Повратак историје и крај снова, Центар за цивилно-војне односе, Београд, 2009.
• Кокер, Кристофер, Сумрак Запада, Досије, Београд, 2006.
• Минклер, Херферд, Империје, Логика владавине светом – Од Старог Рима до Сједињених држава, Албатрос плус, Службени гласник, Београд, 2009.
• Нарвесон, Јан, „Да ли се светска власт може спровести на добар начин? Тешко“ у зборнику: Глобално управљање светом, (приредили Јован Бабић, Петар Бојанић), Правни факултет Универзитета у Београду, Досије студио, Београд, 2012, стр. 149-162.
• Piattoni, Simona, „The Theory of Multy-level Governance“, Oxford University Press, 2010.
• Поге, Томас, „Кантова визија, Европа и светска федерација“, у зборнику: Глобално управљање светом, (приредили Јован Бабић, Петар Бојанић), Правни факултет Универзитета у Београду, Досије студио, Београд , 2012, стр. 204-222.
• Родрик, Дени, Парадокс глобализације, Службени гласник, Београд, 2013.
• Сол Ралстон Џон, Пропаст глобализма и преобликовање света, Архипелаг, Београд, 2011.
• Стиглиц, Џозеф, Противречности глобализације, СБМ-х, Београд, 2002.
• Стојановић, Станислав, Глобализација и безбедносне перспективе света, ВИЗ, Београд, 2009.
• Фалк, Ричард, „Глобална власт (нове) замисли“, у зборнику: Глобално управљање светом, (приредили Јован Бабић, Петар Бојанић), Правни факултет Универзитета у Београду, Досије студио, Београд, 2012, стр. 47­78.
• 
  Хабермас, Јирген, Постнационална констелација, Откровење, Београд, 2002.
• Хантингтон, Семјуел, Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, ЦИД Подгорица,
• Хелд, Дејвид, Демократија и глобални поредак, Филип Вишњић, Београд,
• Cirn, Mihael, „Globalization and global governace“, Handbook of International relations, Edited by W. Carlsnes, Т. Rise, B.A. Simons, SAGE, London, 2013.
• Wendt, Alexander, „Why a World State is inevitable “, European Journal of Inter­national relations, Vol. 9(4), 2003.