ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА СРБИЈЕ ПУТЕМ ВЕЋЕГ УЧЕШЋА ЖЕНА У ПОЛИТИЦИ

Сажетак

Подзаступљеност жена у политичком животу представља глобални проблем. Родна равноправност, као битан предуслов изградње демократског друштва, подразумева једнако учешће жена и мушкараца у свим областима јавног живота. Интеграција родног аспекта у кључне политичке токове, значајан је део процеса демократизације Србије. Иако је учешће жена у политичком животу Србије у последњих неколико година порасло, оне и даље заузимају ниже и мање утицајне позиције у односу на мушкарце. Будући да интензитет сложеног процеса демократизације зависи од консензуса политичких елита о неопходности реформе, у раду ће бити представљен одређен број политичких фактора неопходних за унапређење положаја жена у јавном животу. Како остваривање једнаких радних права и елиминисање свих облика дискриминације доприноси разбијању уобичајених родних стереотипа, с пра-вом можемо да закључимо да је управо ниво еманципације жена један од главних показатеља демократичности друштва.

Референце

• Вуковић Ана, „Ставови политичарки о женској политичкој партиципацији у Србији пет година касније”, Социолошки преглед, Социолошко друштво Србије, Београд, бр. 3/2014, стр. 397-417.
• Гајић Тамара, Право на политичко репрезентовање жена у земљама Европске уније, Мастер рад, Факултет за европске правно-политичке студије, Универзитет Едуконс, Сремска Каменица, 2015.
• Жунић Наталија, „Европска унија: Род и политика”, Зборник радова Правног факултета у Нишу, Правни факултет Универзитета у Нишу, Ниш, бр. 68/2014, стр. 207-228.
• Жунић Наталија, „Родни стереотипи о женама и мушкарцима у политици”, Зборник радова Правног факултета у Нишу, Правни факултет Универзи­тета у Нишу, Ниш, бр. LXIII/2012, стр. 281-296.
• Мијатовић Бошко, Вујачић Илија, Маринковић Танасије, Појмовник либералне демократије, Службени гласник, Београд, 2008.
• Подунавац Милан, Матић Милан, Политички систем, Институт за политичке студије, Београд, 1994.
• Стојиљковић Зоран, „Партиципације”, у зборнику: Енциклопедија политичке културе (приредили: Милан Матић, Милан Подунавац), Савремена администрација, Београд,
• Чичкарић Лилијана, „Критички осврт на проблем репрезентације жена у политичким институцијама”, Социолошки преглед, Социолошко друштво Србије, Београд, бр. 4/2013, стр. 597-614.
• Чичкарић Лилијана, „Партиципација жена у парламенту синдром „стакленог плафона“ и партијска селекција”, Социолошки преглед, Социолошко друштво Србије, Београд, бр. 4/2014, стр. 549-564.
• Baćanović Višnja, Vodič za učešće žena u javnom i političkom životu, Kulturni centar Dama D, Novi Pazar, 2014.
• Čičkarić Lilijana, „Da li žene predstavljaju žene u parlamentu”, Genero, Centar za ženske studije, Beograd, br. 18/2014, стр. 135-153.
• 
  Čičkarić Lilijana, „Žene u političkoj arena insajderke ili autsajderke?”, Sociologija, Institut za sociološka istraživanja, Beograd, br. 4/2009, стр. 423­436.
• Đorđević Ljubica, „Demokratizacija putem evropeizacije: uticaj Evropske unije na unutrašnje političke reforme država u tranziciji”, Pravo i politika, Fakultet za evropske pravno-političke studije, Novi Sad, br. 1-2/2009, стр. 69-83.
• Huntington Samuel, Treći talas: demokratizacija na kraju dvadesetog veka, Stubovi kulture, Beograd, 2004.
• Kolin Marija, Čičkarić Lilijana, Ekonomska i politička participacija žena u Srbiji u kontekstu Evropskih integracija, Institut društvenih nauka, Beograd, 2010.
• Mršević Zorica, Ka demokratskom društvu sistem izbornih kvota, Institut društvenih nauka, Beograd, 2007.
• Pavlović Vukašin, Društveni pokreti i promene, Službeni glasnik i Zavod za udžbenike, Beograd, 2009.
• Phillips Anne, “Representation and Inclusion”, Politics and Gender, Cambridge University Press, Cambridge, no. 4/2012, стр. 512-518.
• Rodna ravnopravnost i politički procesi: Zašto žene ne glasaju za žene? Predlog javne politike, Centar za istraživanje javnih politika, 2016, Beograd,
  http://publicpolicy.rs/publikacije/0807207acad5b5d5fd8cc86c49a1a0d044fd3102.pdf, 28/03/2017.