Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

ВРЕДНОСТИ ХЕЛЕНСКЕ КУЛТУРЕ КАО ТЕМЕЉ НИЧЕОВЕ ФИЛОЗОФИЈЕ

Сажетак

Рад се бави Ничеовом (Nietzsche) намером да споји проучавања антике са својом критиком модерности која се налази у стању кризе. У сагледавању интелектуалног односа који Ниче развија у раној фази са грчким филозофима, могу се открити водећи проблеми који мотивишу велики део Ничеовог каснијег рада, али и стратегије решавања проблема које обележавају развој читавог његовог филозофског опуса. Циљ рада је доказати да се темељ Ничеове филозофије налази у вредносном систему старих Грка, док је централни проблем култура коју он тумачи кроз призму грчких културних вредности који усклађују мишљење, хтење и вољу за живот као вољу за моћ. Ниче тврди да модерна не може превазићи своју кризу јер у животу савременог човека не постоји воља за моћ као темељ воље за живот, а покретачка снага савременог друштва темељи се на исквареним системима вредности.

Референце

  • Ansell-Pearson, Keith. 1994. An Introduction to Nietzsche as Political Thinker. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Berry, Jessica. 2013. “Nietzsche and the Greeks” In Тhe Оxford handbook of Nietzsche, eds. Ken Gemes and John Richardson, 83–108. Oxford: Oxford University Press.
  • Church, Jeffrey. 2015. Nietzsche’s Culture of Humanity: Beyond Aristocracy and Democracy in The Early Period. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Deleuze, Gilles and Felix Guattari. 1994. What is Philosophy? Translated by Hugh Tomlinson and Graham Burchell. New York: Columbia University Press.
  • Gemes, Ken and Chris Sykes. 2015. “The Culture of Myth and The Myth of Culture.” In Individual and Community in Nietzsche’s Philosophy, ed. Julian Young, 51–76. New York: Cambridge University Press.
  • Golomb, Jacob. 2006. “Wil to power.” In A Companion to Nietzsche, ed. Keith Ansell Pearson, 525–552. Oxford: Blackwell.
  • Hollingdale, R. J. 1965. Nietzsche: The Man and his Philosophy. Baton Rouge, LA: Louisiana State University Press.
  • Huddleston, Andrew. 2019. Nietzsche on the decadence and flourishing of culture. Oxford: Oxford University Press.
  • Jihun Jeong. 2021. „Nietzsche’s early concept of culture.” Artigo 44 (4): 229–244. DOI: 10.1590/0101-3173.2021.v44n4.18.p229.
  • Jurist, Elliot. 2000. Beyond Hegel and Nietzsche. Cambridge, Mass
  • London: MIT Press.
  • Kirk, Geoffrey Stephen. 1954. Heraclitus: The Cosmic Fragments. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Leiter, Brian. 2002. Nietzsche on Morality. London: Routledge.
  • Marković, Miroslav. 1984. Filozofija Heraklita mračnog. Beograd: Nolit. Martin, Nicholas 2004. “Breeding Greeks: Nietzsche, Gobineau, and Classical Theories of Race Nicholas Martin.” In Nietzsche and Antiquity: His Reaction and Response to the Classical Tradition, ed. Paul Bishop, 40–54. Camden House: Boydell & Brewer.
  • Nehamas, Alexander. 1985. “How One Becomes What One Is.” In Life As Literature. Cambridge, MA: Harvard University Press.
  • Niče, Fridrih. 1981. Filozofija u tragičnom razdoblju Grka. Beograd: Grafos.
  • Niče, Fridrih. 1984. Osvit, misli o moralnim predrasudama. Beograd: Rad.
  • Niče, Fridrih. 1985. Sumrak idola ili kako se filozofira čekićem. Beograd: Grafos.
  • Niče, Fridrih. 1986. Genealogija morala. Beograd: Grafos.
  • Niče, Fridrih. 1988. Ecce Homo. Beograd: Grafos.
  • Niče, Fridrih, 1998. „Rođenje tragedije ili helenstvo i pesimizam.” U Spisi o grčkoj književnosti i folozofiji, 80–180, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića.
  • Niče, Fridrih. 1992. Tako je govorio Zaratustra. Beograd: BIGZ.
  • Niče, Fridrih.1997. Nesavremena razmatranja. Beograd: Prosveta.
  • Niče, Fridrih. 2005. Ljudsko, suviše ljudsko. Beograd: Dereta.
  • Nietzsche, Friedrich. 1988. Volja za moć. Zagreb: Mladost.
  • Nietzsche, Friedrich. 1988а. Sämtliche Werke: Kritische Studienausgabe in 15 Einzelbänden, eds. G Colli and M. Montinari, (15 vols). Berlin: De Gruyter.
  • Nietzsche, Friedrich. 1983. Rođenje tragedije. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, Biblioteka „Zora”.
  • Nietzsche, Friedrich. 1990. “We Classicists.” In Unmodern Observations. New Haven, Conn: Yale University Press.
  • Nietzsche, Friedrich. 1996. Selected Letters of Friedrich Nietzsche. Cambridge: Hackett Publishing Company.
  • Nietzsche, Friedrich. 1999. Antikrist, prokleto kršćanstvo. Zagreb: Izvori.
  • Nietzsche, Friedrich, 2000. “Homer on Competition.” In On the Genealogy of Morality, eds. Keith Ansell Pearson and Carol Diethe, 187–194. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Nietzsche, Friedrich. 2002. S onu stranu dobra i zla. Zagreb: Dubravka Kozina Publisher.
  • Nietzsche, Friedrich. 2003 Radosna znanost. Zagreb: Demetra.
  • Potts, Alex. 1994. Flesh and the Ideal: Winckelmann and the Origins of Art History. New Haven: Yale University press.
  • Porter, James. 2004. “Homer, and the Classical Tradition.” In Nietzsche and Antiquity: His Reaction and Response to the Classical Tradition, ed. Paul Bishop, 7–26. Camden House: Boydell & Brewer.
  • Solomon, Robert. 2003. Living with Nietzsche: what the great “immoralist” has to teach us. New York: Oxford University Press.
  • Stanković Pejnović, Vesna 2013. „Nietzsche i liberalizam.” Filozofska istraživanja 129, 33 (1): 151–165.
  • Stanković Pejnović, Vesna. 2014. Lavirint moći. Novi Sad: Mediterran publishing.
  • Stanković Pejnović, Vesna. 2014a. “Nietzsche’s understanding of autonomy as self-overcoming.” Facta universitatis13 (1): 27–37.
  • Stanković Pejnović, Vesna. 2021. „Glavni aspekti aktualnosti Nietzscheove kritike kulturalizma i naturalizma.” Filozofska istraživanja, 164 (41): 695–717.
  • Wilkerson, Dale. 2006. Nietzsche and the Greeks. London: Biddles Lt.
  • West, Cornel. 1999. The Cornel West reader. On Prophetic Pragmatism. New York: Basic Civitas Books.
  • Whitlock, Greg. 1997. “Examining Nietzsche’s ‘Time Atom Theory’ Fragment from 1873.” Nietzsche Studien 26 (1): 350–360. doi.org/10.1515/niet.1997.26.1.350.
  • Wilkerson, Dale. 2006. Nietsche and the Greeks. London: Biddles Lt.
  • Winckelmann, Јohann Joachim. 2006. The History of the Art of Antiquity. Los Angeles: Getty Research Institute.