Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ АСПЕКТ РАТНИХ ЗЛОЧИНА МАЂАРСКЕ ИЗВРШЕНИХ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1941-1944. ГОДИНЕ У ВОЈВОДИНИ

Сажетак

У чланку је обрађен међународно правни аспект ратних злочина који су извршени за време Другог светског рата 1941-1944. године у Војводини од стране мађарске окупационе војске као и њихових локалних мађарских помагача“немзетера”. Масовни ратни злочини су извршени над Србима, Јеврејима, Ромима, другим немађарским становништвом припадницима и симпатизерима народноослободилачког покрета. Мађарска окупациона власт у Бачкој, Барањи као и у Мађарској формирала је читав низ концентрационих логора за Србе, Јевреје, Роме и друге немађарске народе. У наведеним концентрационим логорима који су већином били логори смрти било је неколико десетина хиљада интернираних Срба, Јевреја, Рома и других немађарских народа. Поред мушкараца било је жена, деце, стараца и немоћних и болесних лица, која ни по каквим међународним прописима нису могли да имају статус ратних заробљеника, јер једноставно нису били војници. Обрађен је и најстравичнији ратни злочин који је извршила мађарска окупациона власт 21-23. јануара 1942. године, познат као „Рација у Јужној Бачкој“, када је убијено преко 4.000 Срба, Јевреја, Рома и других људи немађарске националности. Такође је обрађен познати случај мађарског ратног злочинца капетана др. Шандора Кепиро. Дат је и осврт на покушај ревизије историје Првог и Другог светског рата од стране поражених држава, да би се агресори и ратни злочинци приказали као жртве, а жртве као злочинци.

Референце

  • Аврамов Смиља, Међународно јавно право: Критичка научна мисао о међународном јавном праву и међународним односима, Академија за дипломатију и безбедност, Београд, 2011.
  • Архив Југославије, Фонд 110, Фасцикла 637, Пресуда број Х. 448/43/118. од 22 јануара године.
  • Балкански уговорни односи 1876-1996, Двострани и вишестрани међународни уговори и други дипломатски акти о државним границама, политичкој и војној сарадњи, верским и етничким мањинама, том II (1919-1945.), (приредио Момир Стојковић), ЈП Службени лист СРЈ & СЈУ „Међународна политика“, Београд, 1998.
  • Балкански уговорни односи 1876-1996, Двострани и вишестрани међународни уговори и други дипломатски акти о државним границама, политичкој и војној сарадњи, верским и етничким мањинама, Том III (1946-1996.), (приредио Момир Стојковић), ЈП Службени лист СРЈ & СЈУ „Међународна политика“, Београд 1999.

  • Best Geoffrey, War and Law Since 1945, Clarendon press, Oxford 1997.
  • Благојевић Владан О., „Југословенска оптужба Мађарске пред Друштвом народа“, Бранич, бр. 12, Београд, 1934,
  • Вељић Александар, Миклош Хорти: Некажњени злочинац, Metaphysica, Београд, 2009.
  • Виг Карољ, „Ендре Бајчи-Жилински и мађарскојужнословенски односи“, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 54, Нови Сад, 1969.
  • Винавер Вук, Југославија и Мађарска 1918-1933, Институт за новију историју, Београд, 1971.
  • Винавер Вук, „Југославија и Мађарска између два светска рата“, Годишњак Друштва историчара Војводине, Нови Сад, 1974.
  • Винавер Вук, Југославија и Мађарска 1933-1941, Институт за новију историју, Београд, 1976.
  • Вучинић Зоран, Међународно ратно и хуманитарно право, Друго допуњено издање, Службени гласник, Београд, 2006.
  • Глигоријевић др Бранислав, Краљ Александар Карађорђевић у европској политици, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.
  • Голубовић Звонимир, „Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој: присилно исељавање и логорисање-насељавање Бачке Мађарима из других крајева“, Зборник Матице српске за историју, бр. 36, Нови Сад, 1987.
  • Голубовић Звонимир, „Геноцид над Србима и Јеврејима у Бачкој јануара 1942“, Војно-историјски гласник, бр. 1-2, Београд, 1994.
  • Голубовић Звонимир, Рација у Јужној Бачкој године, Историјски музеј Војводине, Нови Сад 1991.
  • Голубовић Звонимир, Шарварска голгота: протеривање и логорисање Срба Бачке и Барање 1941-1945, Матица српска, Нови Сад 1995.

  • Ђоровић Милош, Адмирал на белом коњу: Мађарске ратне године, Народна књига, Београд, 1981.
  • Ђуковић Исидор, Нађмеђер Аустроугарски логор за Србе 1914-1918, Сигнатуре, Београд, 2002.
  • Ђурић Рајко, Милетић Мр Антун, Историја холокауста Рома, Политика, Београд, 2008.
  • Етински Родољуб, Ђајић Сања, Међународно јавно право, Пето измењено и допуњено издање, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 2012.
  • Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини Група масовних злочина: Улазак мађарске војске у Бачку и Барању 1941, (приредио Драго Његован), Прометеј, Нови Сад, 2011.
  • Злочини против човечности и међународног права, Нирнбершка пресуда и документи о геноциду, (приредио Љубомир Прљета), Службени лист СРЈ, Београд, 1992.
  • Извори међународног хуманитарног права, (приредио Миодраг Старчевић), Међународни комитет Црвеног крста, Београд, 2002.

  • Јоксимовић Секула, „Народноослободилачки покрет Југославије као ратујућа страна и размена ратних заробљеника у 1943. години“, Војноисторијски гласник, бр. 1, стр. 93., Београд 1984.
  • Јончић Владан, Међународно хуманитарно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.
  • Касаш Др Александар, Мађари у Војводини, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 1996.
  • Касаш Александар, Стенографски записници са суђења главноодговорнима за Рацију у Јужној Бачкој године, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 2008.
  • Клајн Лајчо, Геноцид и казна, На северу окупиране Југославије (1941-1945.), И.Б.Н. „Центар“ д.о.о. Нови Сад, 1991.
  • Кривокапић Борис, Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Службени гласник, Београд, 2010.
  • Кризман Богдан, Распад Аустро-Угарске и стварање југославенске државе, Школска књига, Загреб, 1977.
  • Лопичић-Јанчић Јелена, Кривичноправна заштита ратних заробљеника у југословенском кривичном праву, И.П. Ваша књига, Београд 2005.
  • Лопичић Јелена, Ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. КЗ СРЈ, Excelsior, Београд,1999.
  • Лопичић-Јанчић Јелена, „Ратни злочини у Бачкој 1941­135 и случај Кепиро“, Међународна политика, бр. 1148, Београд, 2012.
  • Мађарски ратни злочини 1941-1945. пресуде југословенских судова, приредио Др Ђорђе Н. Лопичић, Музеј жртава геноцида, Београд, 2010.
  • Међународне конвенције о ратном праву и о сигурности, (приредио Бошко Петковић), Завод за опћенародну обрану и друштвену самозаштиту СХР, Загреб, 1979.
  • Месарош Шандор, „Одјек рације 1942. године у мађарском политичком животу за време рата“, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 42, Нови Сад, 1965.
  • Милићевић Владета, Убиство краља у Марсељу, Филип Вишњић, Београд, 2000.
  • Мирнић Јосип, „Систем преког суђења на мађарској окупираној територији 1941, Војводина 1941“. Радови и дискусије са скупа историчара у Суботици 9. и децембра 1966. год., Нови Сад, 1967.
  • Мирнић Јосип, “Систем фашистичке окупације у Бачкој и Барањи”, Зборник за друштвене науке Матице српске, бр. 35, Нови Сад, 1963.
  • Мирнић Јосип, “У Другом светском рату”, Годишњак Друштва историчара САП Војводине, Нови Сад, 1974.
  • Мирнић Јосип, “Денационализаторска политика мађарског окупатора у југословенским земљама 1941”, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. X, Нови Сад, 1967.
  • Мишљеновић Никола, Дефиниција агресије – магистарска теза, Пентаграм Прес, Београд, 1999.
  • Наши у Аустро-Угарској, Извештај Министарству Унутрашњих дела о поступању са заробљеним српским официрима, војницима и грађанима, Солун, 1917.
  • Никић Федор, „Унутрашња организација Мађарске за ревизију Тријанонског Уговора, Спољна политика Мађарске, Мађарски империјализам“, Зборник (1919-1929.), књига III, Београд,
  • Његован Драго, „Два записника о саслушању ратног злочинца Ференца Сомбатхељија, једног од најодговорнијих у Рацији у Јужној Бачкој“, Зборник Матице српске за историју 77-78, Нови Сад, 2008.
  • Његован Драго, „Један мање познати извештај о „Рацији“ у Јужној Бачкој Године“, Рад Музеја Војводине, бр. 51, Нови Сад, 2009.
  • Његован Драго, „Пресуда Врховног суда Војводине деветорици најодговорнијих за ратне злочине током рације у Јужној Бачкој“, Рад Музеја Војводине, Годишњак војвођанских музеја, Нови Сад, 2008.
  • Пејин Јован, „Промена империје“ или рехабилитација угронацизма: Одбрана од угронацизма једнако геноцид, Алтера, Београд 2013.
  • Пејин Јован, Великомађарски каприц: Великомађарски сан геноцид и „геноцид“, Екопрес, Зрењанин, 2007.
  • Перазић Гавро, Међународно ратно право, (друго допуњено издање), Војно издавачки и новински центар, Београд, 1986.
  • Петровић Растислав, Завера против Срба, Стручна књига, Београд 1990.

  • Радојковић Милош, „Међународна заједница и кривична одговорност у доба оружаног сукоба“, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, бр. 2, Београд, 1973.
  • Радојковић Милош, Рат и међународно право, Издање одбора за уџбенике стручног удружења студената права, Београд, 1947.
  • Рокаи Петар, Ђере Золтан, Пал Тибор, Касаш Александар, Историја Мађара, Клио, 2002 .
  • Ротбарт Владислав, Чије је дело новосадска рација, Прилог историји Јевреја у Бачкој, Јеврејски алманах 1965-1967, Београд, 1967.
  • Ротбарт Владислав, Југословени у мађарским затворима и логорима 1941-1945, Институт за савремену историју Институт за историју Војводине Нови Сад, „Дневник“, Нови Сад, 1988.
  • Саопштења о злочинима окупатора и њихових помагача у Војводини 1941-1945, књига I, Бачка и Барања, Нови Сад, 1946.
  • Стојиљковић Душан, Плава Дунавска гробница, Маутхаузен 1914-1918, 1938-1945, ЈП ПтТ Србије, Београд, 1995.
  • Сукијасовић Миодраг, Појам агресије у међународном праву, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1967.
  • Уговор о миру, Париз 1947.
  • Урошевић Данило, Срби у логорима Мађарске (У Барчу и Шарвару 1941-1945.), Папирус, Нови Сад 1995.
  • Фир Луј Ле, Међународно јавно право, Геца Кон, Београд 1934.
  • Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини, I група масовних злочина Улазак Мађарске војске у Бачку и Барању 1941, (приредио Драго Његован), Прометеј, 2011.
  • Andrassy Juraj, Međunarodno pravo, Školska knjiga, Zagreb, 1976.
  • Brownlie Ian, International Law and The Use Force by States, Oxford University Press, Oxford, 1963,
  • Brownstone David, Franck Iren, Time of War: A Chronol­ogy of Warfare from 100,000 BC to the Present, Little, Brown and Company, Boston, New York, Toronto, London, 1994.
  • Encyclopedic dictionary of international law, Second Edi­tion, (приредили: John P. Grant & J. Craig Barker), Dobbs Ferry, Oxford University Press, New York, Ox­ford, 2009.
  • Ferraro Tristan, “Determining the beginning and an occu­pation under international humanitarian law”, Interna­tional Review of the Red Cross, Humanitarian debate: Law, policy, action ICRC, Geneva, 2012.
  • Oppenheim L., International law a treatise, II. Dis­putes, war and neutrality, seventh edition, (приредио H. Lauterpacht), London, 1960.
  • Palmer Alan, Who’ s Who in World Politics From 1860. to the present day, Routledge London, New York, 1980.
  • The Laws of War a Comprehensive Collection of Primary Documents on International Laws Governing Armed Conflict, (приредили Michael Reisman & Chris T. Antoniou), Vintage Books, New York, 1994.