КОНЗУЛАТ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У ПРИШТИНИ 1889-1912. ГОДИНЕ

Овај чланак обрађује оснивање и рад Конзулата Краљевине Србије у Приштини од 1889-1912. године После Берлинског конгреса, од 1878. године када је Србија и званично међународно правно призната као независна држава, могла је да отвара своја дипломатско-конзуларна представништва у иностранству. Србија је своју спољну политику усмерила на ослобађање Косова и Метохије и Македоније који су били преко...

МЕЂУНАРОДНОПРАВНА ЗАШТИТА РАЊЕНИКА, БОЛЕСНИКА И САНИТЕТСКОГ ОСОБЉА

Ратови и оружани сукоби који су настали још у давна времена са стварањем првих држава наставили су се у кон­тинуитету са мањим или већим прекидима све до данашњих дана. У свим ратовима и оружаним сукобима највише су поред војника страдала и цивилна лица, ратни заробљеници, рањеници, болесници и санитетско особље. У то време нису постојала никаква опште усвојена правила за вођење ратова, нити из...

МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ АСПЕКТ РАТНИХ ЗЛОЧИНА МАЂАРСКЕ ИЗВРШЕНИХ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1941-1944. ГОДИНЕ У ВОЈВОДИНИ

У чланку је обрађен међународно правни аспект ратних злочина који су извршени за време Другог светског рата 1941-1944. године у Војводини од стране мађарске окупационе војске као и њихових локалних мађарских помагача“немзетера”. Масовни ратни злочини су извршени над Србима, Јеврејима, Ромима, другим немађарским становништвом припадницима и симпатизерима народноослободилачког покрета. Мађарска о...

УТИЦАЈ РАЗВОЈА ОРУЖЈА КРОЗ ИСТОРИЈУ И ЗАШТИТА ЦИВИЛНОГ СТАНОВНИШТВА – ПИТАЊЕ ПРИМЕНЕ МЕЂУНАРОДНИХ КОНФЕРЕНЦИЈА –

У свим ратовима и оружаним сукобима кроз историју човечанства највеће жртве је поднело цивилно становништво. Заштита становништва вековима није била регулисана, иако су постојале разне иницијативе из античког и средњег века. Бројни су разлози што нису овакве иницијативе нису реализоване, од којих главни разлог је био што то нису биле жеље тадашњих великих сила. У другој половини XIX века почиње...