LOKALNI IZBORI I RECESIJA DEMOKRATIJE: Lokalno predstavljanje u Republici Srbiji od 2016. do 2024. g
Summary
Демократија се не огледа само у начину избора највиших државних представника, већ и у могућности грађана да утичу на одлуке које непосредно обликују живот њихових локалних заједница. Управо зато локални избори представљају важан показатељ стања демократије, односа грађана и институција, али и стварног домета локалне самоуправе. Колико локалне заједнице заиста самостално одлучују о својој будућности, а колико су њихове политичке одлуке условљене интересима центара моћи на националном нивоу, једно је од кључних питања које покреће монографија Петра Матића и Марка Мијатовића „Локални избори и рецесија демократије: локално представљање у Републици Србији од 2016. до 2024. године”.
Полазећи од анализе три изборна циклуса, аутори локалне изборе не посматрају само као формални поступак избора представничких тела, већ као сложен политички процес у којем се преплићу локални интереси, страначке стратегије и утицаји националне политике. Посебно указују на противречност између формално утврђене самосталности локалне самоуправе и снажног утицаја партијских централа на доношење политичких одлука. Када се избор коалиционих партнера, формирање локалне власти и утврђивање политичких приоритета усмеравају са националног нивоа, могућност локалних представника да заступају специфичне интересе својих заједница постаје ограничена. Тиме се отвара и питање стварног домета политичког представљања и одговорности локалних функционера према грађанима.
Значајан део истраживања посвећен је променама у страначком систему, изборним правилима и условима политичке конкуренције. Аутори анализирају доминацију Српске напредне странке и њених коалиционих партнера, положај опозиционих актера, као и последице све израженије централизације политичког одлучивања. Посебну пажњу посвећују пропорционалном изборном моделу, затвореним изборним листама и њиховом утицају на однос бирача и изабраних представника. Разматрају се и могућности реформе изборног система, укључујући преференцијално гласање и персонализоване моделе који би омогућили непосреднију везу између грађана и кандидата.
Један од посебно занимљивих аспеката монографије јесте анализа улоге група грађана у локалном политичком животу. Упркос снажној партизацији политичке сцене, њихово учешће показује да постоји простор за облике политичког организовања засноване на локалној препознатљивости, конкретним иницијативама и непосреднијем заступању интереса грађана. Према подацима које аутори анализирају, групе грађана су на изборима 2023/2024. године освојиле 14,41 одсто гласова, чиме се потврђује њихова значајна улога у локалним изборним процесима. Поред тога, разматра се и политичко представљање националних мањина, примена посебних изборних механизама и питање равноправности учесника изборног процеса.
Посебно место у истраживању заузима питање изборног интегритета, односно услова у којима се избори одржавају. Неједнака заступљеност у медијима, притисци на бираче, злоупотреба јавних ресурса, клијентелизам и проблеми у вези са бирачким списковима представљају појаве које аутори разматрају у контексту поверења грађана у изборни процес. Истовремено, указују на значај јачања институционалних механизама заштите изборних права, унапређења изборних правила и стварања услова за равноправнију политичку конкуренцију. Њихова анализа показује да постојање законских процедура само по себи није довољно за демократски карактер избора, уколико њихова примена није доследна и једнака за све учеснике.
Монографија Петра Матића и Марка Мијатовића зато представља значајан допринос проучавању локалних избора и демократских процеса у Србији. Њена посебна вредност огледа се у томе што локалну демократију не своди на питање изборних резултата, већ отвара ширу расправу о политичкој аутономији, одговорности представника и стварним могућностима грађана да учествују у доношењу одлука. Јер, суштина локалне самоуправе није само у томе да грађани бирају своје представнике, већ и да ти представници заиста имају могућност да одлучују у интересу заједнице коју заступају.
