У Институту за политичке студије у Београду, 22. јуна 2026. године, одржана је Међународна научна конференција „Живот и дело Ивана Чароте”, посвећена научном, књижевном и културном наслеђу истакнутог белоруског слависте, академика САНУ Ивана А. Чароте.
Конференција је окупила представнике академске и књижевне заједнице који су, из различитих научних углова, осветлили значај Чаротиног рада за развој белоруско-српских културних и научних веза.
У уводном делу скупа поздравне речи упутили су др Миша Стојадиновић, научни саветник и директор Института за политичке студије, саветник Амбасадора Белорусије господин Павел Миронов у име Његове екселенције господина Сергеја Н. Малиновског; Његова екселенција господин Владимир Н. Чушев, заменик амбасадора Републике Белорусије у Азербејџану (у Србији као амбасадор у периоду 2011-2017); др Зоран Милошевић, научни саветник и председник Програмског одбора конференције.
Посебан део програма био је посвећен представљању зборника радова „Подвиг и светост у православљу” (Београд – Минск, 2026), који је резултат сарадње Института за политичке студије са Минском духовном академијом. Уредник зборника је др Марио Калик. У оквиру овог дела програма, уредник је говорио поводом 85. годишњице почетка нацистичког геноцида над белоруским народом, док је др Саша Јашин представио своје научне монографије „Срби и аристократија на територији данашње Румуније” и „Архијереји Темишварске епархије”, чији се приказ налази у зборнику "Подвиг и светост у православљу".
У пленарном делу конференције изложени су радови посвећени различитим аспектима живота и стваралаштва Ивана Чароте. Организатор конференције и приређивач зборника, др Александра Савић говорила је о концепту земље у белоруским легендама, др Зоран Милошевић о словенофилству и србофилији у делу Ивана А. Чароте, док је мср Дајана Лазаревић представила излагање о Чароти као православном словенофилу и утемељивачу белоруско-српских научних веза.
У наставку конференције учесници су се осврнули на Чаротино дело у области књижевности, културе, фолклора, историје и међусловенских односа. Проф. др Милутин Ђуричковић указао је на значај његовог односа према књижевности и поезији. Артјом С. Середа представио је етнокултурне процесе у западном Полесју у годинама Великог отаџбинског рата, а Јуриј Иванов говорио је о заједничким истраживањима са професором Иваном Чаротом. Радомир Андрић поделио је лични и књижевни осврт на Чароту као сабеседника, док је генерал Емил Миланов говорио о Ивану Чароти и бугарско-белоруским везама.
У оквиру свечаног дела програма директору Института за политичке студије, др Миши Стојадиновићу, уручена су признања која сведоче о значају научне, културне и међународне сарадње коју Институт развија и негује. Генерал Емил Миланов уручио је захвалницу словенског удружења „Перун” из Бугарске, проф. Саша Гајић доделио је Златну медаљу Савеза Срба у Словенији за сарадњу, Јуриј Иванов уручио је захвалницу Централног комитета Комунистичке партије Молдавије за научну размену, док је проф. др Милутин Ђуричковић, председник Управног одбора Института за дечију књижевност у Београду, уручио захвалницу ове установе за међуинститутску научну сарадњу.
Свечани део програма био је прилика да Институт за политичке студије изрази захвалност институцијама и заслужним појединцима који су својом сарадњом, подршком и учешћем допринели реализацији међународних научних активности и јачању академских веза. Посебно признање, Светосавска повеља, уручено је саветнику у Амбасади Руске Федерације Михаилу Генералову, за изузетну сарадњу и допринос учвршћивању српско-руских научних веза. Додела признања представљала је свечани израз захвалности свима који су, кроз досадашњу сарадњу и подршку, допринели развоју научног, културног и институционалног повезивања.
Завршни део скупа био је посвећен осврту на зборник о Ивану Чароти, његов садржај, ауторе прилога и значај који ова публикација има за даљи развој белоруско-српских научних и културних веза.
Конференција је још једном потврдила значај Ивана Чароте као личности која је својим научним, преводилачким и културним радом трајно повезивала српски и белоруски народ, остављајући дубок траг у словенском духовном и академском простору.
