ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП У ВРАЊУ - ВЕЛИКА ИСТОЧНА КРИЗА И СЛОВЕНСКИ СВЕТ

У организацији Историјског архива „31. јануар” Врање и Института за политичке студије, Београд (ИПС), од 11. до 13. јуна 2026. године у хотелу „Ројал Путник” у Врању одржан је научни скуп „Велика источна криза и словенски свет: историјски, политиколошки и културолошки аспекти”.

Научни скуп реализован уз подршку Министарства културе Републике Србије, окупио je истраживаче и научне раднике из различитих области друштвених и хуманистичких наука са циљем да се један од најзначајнијих периода модерне историје Балкана сагледа кроз историјску, политиколошку, културолошку и безбедносну перспективу. Велика источна криза (1875–1878), обележена устанцима, ратовима и интензивним дипломатским активностима великих сила, представљала је прекретницу у политичком и друштвеном развоју балканских народа. Последице ових догађаја огледале су се у ослобођењу од османске власти, територијалним проширењем ових крајева, а коначно су потврђене одлукама Берлинског конгреса 1878. године.

На отварању скупа присутнима су се обратили др Миша Стојадиновић, директор Института за политичке студије, и др Марија Ђорић, помоћник директора за научноистраживачки рад. У својим обраћањима истакли су значај мултидисциплинарног приступа у проучавању Велике источне кризе, нагласивши да је реч о теми чије су последице обележиле читав словенски свет. Посебно је указано и на значај Врања као места одржавања скупа, будући да је овај град кроз своју историју био сведок бројних ратова и друштвених промена.

Током првог дана скупа представљени су радови који су обухватили велики број тема везаних за Велику источну кризу и њене последице. Др Александра Савић (ИПС) анализирала је значај Невесињске пушке кроз наратив о националном идентитету у односима Републике Србије и Републике Српске, Бранка Јаначковић и Драгана Станисављевић (Историјски архив „31. јануар” Врање) говориле су о месту Врања у дипломатским процесима од ослобођења до Берлинског конгреса, док су доц. др Маја Антић (Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву) и др Марија Ђорић (ИПС) представиле истраживање о улози Николаја Павловича Игњатијева у словенском свету. Др Миша Стојадиновић (ИПС) и Дајана Лазаревић (ИПС) анализирали су присуство Велике источне кризе у српској историографији, док су др Милена Пешић (ИПС) и др Милош Јевтић (ИПС) разматрали слику „Другог” као средство самопоимања у контексту Првог српско-турског рата.

О Источном питању и настанку трајне безбедносне нестабилности Балкана говориле су проф. др Виолета Рашковић Таловић и др Срђана Ђурашевић (Факултет за међународну политику и безбедност), док је др Бојан Панић (Факултет српских студија Ниш) представио сарадњу кнеза Милоша Обреновића са Портом и представницима османске власти као део ослободилачке борбе српског народа. Др Сања Шуљагић (ИПС) анализирала је утицај Источне кризе на успостављање модерних државних ентитета на Балканском полуострву, а др Сања Стошић (ИПС) независност Србије и „босанско питање” у контексту Берлинског уговора. Радним делом скупа председавале су др Милена Пешић (ИПС) и др Сања Стошић (ИПС).

Разноврсност тема и приступа потврдило је да Велика источна криза и данас представља значајан оквир за разумевање савремених политичких, безбедносних и идентитетских процеса у региону.

Другог дана скупа учесници су посетили Народни музеј Врање, Музеј кућу „Боре Станковића” и манастир Светог Прохора Пчињског, где је научни скуп свечано затворен.

Радови представљени на скупу биће објављени у тематском зборнику чије је издавање планирано до краја 2026. године, док је промоција предвиђена почетком 2027. године. Уредник тематског зборника је др Милена Пешић.