Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

MЕТАПРАВНИ ОСНОВ АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ ПРЕ 1929. ГОДИНЕ

Сажетак

Метаправни основ покрајинске аутономије Војводине јавио се у политичком виду тек након сједињења 1918. године. Унакрсна анализа грађе показује порекло идеје војвођанског аутономаштва у историјском праву хабсбуршке империје којег је прихватила група малобројних политичких аутсајдера и велепоседника Војводине. Модерна држава је ефикасно и брзо решавала објективне проблеме: валутно, пореско и аграрно питање, унапређење трговине, удруживање и постизање одрживости самосталних војвођанских газдинстава. Тада су војвођански аутономаши аргументацију потражили у назадним ставовима прошлости. Нарцисоидност културне „супериорности”, негативне предрасуде против „Србијанаца”, збрка појмова регионализма, децентрализације, аутономије и самоуправе су им постали политичко градиво метаправне конструкције аутономије Војводине по узору на „круновину” хабсбуршке реалне уније.

Референце

  • Аврамовић, Теодор. 1965. Привреда Војводине од 1928, до 1929/30. године с обуиром на стање пре Првог светског рата. Нови Сад. Матица Српска. Посебна издања.
  • Аграрна реформа Краљевине Југославије до краја 1929, 1932. Београд. Статистички годишњак. Државна штампарија Кр. Југославије Књ I. стр.448-453.
  • Бјелица, Слободан. 2018. „Радикалска концепција присаједињења Војводине Србији 1918. године”, Култура, ур. Владислава Голић Петковић, ур. темата Александар Кадијевић, Стогодишњица присаједињења Војводине Србији, бр. 159, стр. 11-26. DOI 10.5937/kultura1859011B.
  • Владив, Милорад. 1938. „Градско поглаварство”. Петровград, ур: Александар Станојловић. Петровград. 306-350. Петровград: Сава Толицки Мартинов.
  • Јединство. 1924. „Војводина хоће да буде своја”. 17. април: 4
  • Време. 1925. „Влади је изгласано поверење
  • Пречански фронт”, г. V, 26. јул: 4.
  • Време, 1926. „Пуна два сата г. С. Прибићевић није могао да дође до речи у Црепаји”, 22. новембар: 5.
  • Вучић, Михајло А. 2020. „Одлуке Велике народне скупштине из перспективе савременог међународног права на самоопредељење народа”. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, (54) бр. 1, стр. 383-404. Doi:10.5937/zrpfns54-22964.
  • Гаћеша, Никола. 1967. Поседовни односи у Војводини пред Први светски рат, ур. Васа Чубриловић, 157-180. у „Југословенски народи пред Први светски рат”. Београд: Српске академије наука и уметности.
  • Гаћеша, Никола. 1968. Аграрна реформа и колонизација у Бачкој 1918-1941. Нови Сад: Матица српска.
  • Гаћеша, Никола. 1972. Аграрна реформа и колонизација у Банату 1919-1941. Нови Сад: Институт за изучавање историје Војводине и Матица српска.
  • Гаћеша, Никола. 1975. Аграрна реформа и колонизација у Срему 1919-1941. Нови Сад: Институт за изучавање историје Војводине.
  • Д. 1928. „Национализација Војводине”, Застава, 7. Јануар: 5.
  • Демократија. 1924. „Покрајинске тежње”, 23. мај: 1.
  • Димић, Љубодраг. 2001. Историја српске државности – Србија у Југославији. Нови Сад: САНУ и др.
  • М. С. 1919. „Плачи Војводино”, Застава, 18. новембар: 1-2.
  • Драгин. В. 1929. „О десетогодишњици аграрне реформе”. Летопису матице српске. г. CIII, књ. 320, св. 3, 422-433. Нови Сад: Матица српска
  • Закон о обласној и среској самоуправи. 1922.„Службене Новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“. Бр. 92/1922.
  • Застава, 1919 „Стапање радикалних странака”. 8. Фебруар:1.
  • Застава, 1920, „Да им запушимо уста” 8. август:2.
  • Застава, 1920, „Лажне хиљадарке” 21. Фебруар:3.
  • Застава, 1920. „Седница Централног одбора радикалне странке у Војводини”,18. Јануар:1.
  • Застава, 1922. „Имамо ли разлога да будемо незадовољни”, 22. јануар:1.
  • Јанковић, Велизар. 1920. „Експозе министра финансија”. Застава, 24 март:2-3
  • 25 март: 5-7 28. март: 5-6.Југа, Велимир. 1919. „Наша краљевина”. Застава, 14. март:1-2.
  • Јудин, Љубомирка. 1968. „О раду Народне управе за Банат, Бачку и Барању 1918-1919”, Зборник за друштвене науке, 5-35. Нови Сад: Матица српска.
  • Косић, Мирко М. 1925. „Зашто је Војводина незадовољна”, Политика, 9. децембар.
  • Крестић, Василије Ђ, 2022. „Војводство Србија и Тамишки Банат није било круновина”. Зборник за историју матице српске. 19-23. Нови Сад: Матица српска
  • Кркљуш, Љубомирка. 2018. „О правном положају Срба у јужној Угарској – стварност, жеље и контроверзе”, Зборник матице српске за историју. 31-66. Нови Сад: Матица српска.
  • Лалошевић, Јован. 1923. „Расправа о аграрној реформи одржана у Београду 6. јуна 1923“. Сомбор. Конференција војвођанских народних посланика Народне Радикалне странке. Штампарија Стевана Стојачића у Сомбору.
  • Марић, Крста. 1928. „Да се преваспитамо”. Правда, 19. октобар: 1.
  • Марковић, Саша. 2020. Од присаједињења до прекрајања, Војводина у Краљевини СХС / Југославији. Нови Сад: Архив Војводине.
  • Застава, 1919. „Говор др Жарка Миладиновића”. 2. април: 1-2.
  • Мирковић, Зоран. 2023. Српска правна историја. Београд: Правни факултет,
  • Застава .1921, „О реду и поштовању државе”.1. јул: 1.
  • Народни глас, 1924. „Аутономија Војводине”, 7. март: 1.
  • Никић, Федор. 1925а. „Децентрализација: правни основи”.У. Летопис Матице српске. 8-20. Нови Сад: Матица српска
  • Никић, Федор. 1925б. „Децентрализација – политички основи”.У. Летопис Матице српске.48-61. Нови Сад: Матица српска.
  • Никић, Федор. 1926. „Централилзација
  • регионализам”. Летопис Матице српске.
  • Никић, Федор. 1927. Локална управа Србије у XIX. и XX. веку: област, округ, срез. Београд: Геца Кон.
  • Павловић, Марко. 2012. „Југословенска Краљевина: прва европска регионална држава”. У Зборник Матице српске за друштвене науке. 503-521. Нови Сад: Матица српска.
  • Павловић, Марко. 2014. „Цео живот Југославије у два државна облика”. У Зборник Матице српске за друштвене науке. 9-39. Нови Сад: Матица српска.
  • Панчевац, 1919. „Организујмо се…” 24. август :1.
  • Политика, 1924, „Борба за велики посед”, 24. јануар.
  • Правда, 1927. „Поводом дискусије о доходарини дошло је до крваве туче између г. Шећерова и Вујића”.17. децембар:2.
  • Петровић, Илија. 1994. Присаједињење Срема Србији 1918. године. Рума: Завичајни музеј Рума.
  • Поповић, Дејан. 2020. „Унификација пореског права у првој Југословенској држави“. Зборник Сто година од уједињења: формирање државе и права, ур. Вук Радовић, аут. Борис Беговић, Зоран Мирковић. 261-263. Београд: Узиверзитет у Београду, Правни факултет.
  • Радикал, 1920. „Како се спроводи аграрна реформа у Србобрану”, 14. новембар: 1.
  • Рукописно одељење матице српске. 1920. [РОМС] М 14044. „Седница Главног одбора ДС у Војводини”, Главни одбор Демократске странке.
  • Рукописно одељење Матице српске [РОМС] М, 14.029, ф. 1-2, „Историја југословенске аграрне реформе и аграрног законодавства од 1919-1934”, Рукопис, и. д. (Необјављен рукопис монографије аутора Славка Шећеров).
  • Самоуправа. 1920. „Програм радикалне странке”, 6. октобар: 3-5.
  • Смодлака, Јосип. 1920. Нацрт југословенског устава. Загреб – Београд.
  • Уставотворна скупштина Краљевине СХС, 1921а, „Стенографске белешке Уставотворне скупштине Краљевине СХС, Рад уставног одбора”. Београд. 14. фебруар 1921.
  • Уставотворна скупштина Краљевине СХС, 1921б, „Стенографске белешке Уставотворне скупштине Краљевине СХС, Рад Уставног одбора” Београд. 7. фебруар 1921.
  • Уставотворна скупштина, Краљевине СХС, 1921в, „Стенографске белешке Уставотворне скупштине Краљевине СХС, Рад Уставног одбора”, 9. фебруар 1921г.
  • Стефановић, Ј. 1925. „Потреба деконцентрације и децентрализације надзора над радом самоуправних власти”. У Летопис Матице српске. 177-178. Нови Сад: Матица српска.
  • Терзин, Павле. 1925, „Доходарина земље”, Застава, 12. ма: 2 13. мај 14. мај: 2 15. Мај: 16. Мај: 2 17. мај:2 19. мај: 20. мај: 2
  • Терзин, Павле. 1926. „Живот и држава”, Застава. 7. октобар: 2.
  • Терзин, Павле. 1927. „Поводом стварања закона о порези на земљу”, Застава. 21. децембар:1.
  • Терзин, Павле. 1928. „Стварне и личне чињенице порезе”, Застава. 18. јануар: 1.
  • Томандл, Миховил. 1923. „Србијански хегемозинам”, Панчевац.11. јул:1.
  • Томић, Јаша. 1919. „Државно јединство или расцепканост?”, Застава. 11. фебруар: 1.
  • Трговачки гласник. 1919. „Нећемо да будемо ни колонија ни Балкан”, септембар:1.
  • Уредба о подели земље на области, 1922. Београд. Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 92, 28. 4.
  • Застава, 1921, „Хапшење четворице србобранских `банкара`”. 7. јануар: 4.
  • Шећеров, Славко. 1926. Државне финансије за 1925-26 и Војводина. Нови Сад: Народ Уранија.
  • Шећеров, Славко. 1927. „Аграрна реформа у краљевини СХС”. Економист. св. VII, бр. 3. 16-177.
  • Hrabak, Bogumil, 1978, „Vojvođanski demokrati o hrvatskom pitanju i o prilikama u Hrvatskoj 1919–1928. godine”. U Zbornik Historijskog instituta Slavonije i Baranje. 1-50. Slavonski brod: Historijski institut Slavonije i Baranje.
  • Jesensky, Aleksander F, Paja J. Protić. 1922. Privatno pravo u Vojvodini, Sombor:Vlastita naklada, Bačka.Marinković, Radivoje. 1998. Lokalna samouprava – stare i nove nedoumice. Beograd: Institut za političke studije.
  • Mijatović, Boško. 1921. „Zamena austrijskih kruna za dinare 1920. Godine“. (Prvi deo)
  • Beograd. Istorija 20. veka, br. 1/2014, 27-50, DOI 336.748.5(497.1)”1918/1921.
  • Mijatović. Boško. 1921. „Zamena austrijskih kruna za dinare 1920. Godine“. (Drugi deo) Beograd. Istorija 20. Veka br. 2/2014. 75-89, DOI 336.748.5(497.1)”1918/1921.
  • Pantelić, Svetlana. 2017. „Dinarsko-krunske novčanice”. Bankarstvo. br.(3). 130-141. DOI 10.5937/bankarstvo1703130P.
  • Petranović, Branko i Momčilo Zečević. 1987. „Jugoslovenski federalizam: ideje i stvarnost: tematska zbirka dokumenata”. Beograd: Rad.
  • Petranović, Branko i Momčilo Zečević. 1988. Jugoslavija 1918-1988. Beograd: Rad.
  • Pribićević, Svetozar. 1953. Diktatura kralja Aleksandra. Beograd.
  • Radojević, Mirjana. 1996. „Srpsko–hrvatski spоr oko Vojvodine 1918–1941“. Istorija 20. veka, (2). 39-73.