Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

РАТ И ДРЖАВА – ОСЛОБОДИЛАЧКА БОРБА И НАЦИОНАЛНО УЈЕДИЊЕЊЕ У САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ

Сажетак

Историјски развој српске политичке мисли био је под снажним утицајем ратова и окупација који су обележили велики део историје Срба. Највећи део своје савремене историје, од пада средњовековне Србије у 15. веку, српски народ провео је под окупацијом коју су пратили дискриминација, неправда и насиље. Без обзира на изузетно тешке услове у којима су вековима живели, Срби су успели у томе да сачувају свој национални идентитет и сећање на слободну државу, што им је у великој мери помогло када су почетком 19. века подигли устанак. У готово непрекидном низу ратова у 19. и првој половини 20. века Срби су покушавали да се ослободе окупаторске власти и уједине свој народ који је живео у различитим државама. Несрећне историјске околности под чијим је утицајем српски народ, подељен из међу великих царстава, живео вековима обликовале су српску националну идеологију у складу са идејама ослободилачке борбе, националног уједињења и обнове средњовековне српске државе. Темељ српске политичке мисли постале су управо идеје ослободилачког рата и националног уједињења које су суштински биле водиље националне политике у 19. и 20. веку.

Референце

  • Базић, Јован, „Улога косовског мита у обликовању српског националног идентитета“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2012.
  • Batakovic, Dusan T., The Serbs of Bosnia and Herzegovina History and Politics, Dialogue, Paris, 1996.
  • Богдановић, Димитрије, Књига о Косову, Пројекат Растко Грачаница, електронско издање,
    http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/ (приступљено: 01.06.2015.).
  • Вукоичић, Јелена, Историја, рат и идентитет Срба у Републици Српској, Чигоја штампа, Београд, 2015.
  • Вукоичић, Јелена, „Историја, рат и национални идентитет“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2014.
  • Ђукић, Остоја, „Морални аспекти Дејтонског мировног споразума“, у зборнику: Република Српска Десет година Дејтонског мировног споразума, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2005.
  • Јовановић, Владимир, За слободу и народ, Платонова штампарија, Нови Сад, 1868.
  • Кнежевић, Милош „Ослобођење, слобода и држава: Размишљање о могућим приступима суштини српског питања“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2013.

  • Љушић, Радош, Књига о Начертанију, Јефимија, Крагујевац, 2003.
  • Љушић, Радош, Српска државност 19. века, Српска књижевна задруга, Београд, 2008.
  • Марковић, Светозар, Српске обмане, Србија на истоку, БИГЗ, Београд, 1973.

  • Милосављевић, Борис, „Национални карактер, културни и политички образац“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр.3/2013.
  • Никифоров, Константин, „Мјесто и улога Дејтонског споразума на постјугословенском простору“, у зборнику: Република Српска Десет година Дејтонског мировног споразума, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2005.
  • Пашић, Никола, Слога Србо-Хрвата, др Ђорђе Станковић (пр.), Време књиге, Београд, 1995.
  • Рашковић, Јован, Луда земља, Акваријус, Београд, 1990.
  • Ристић, Јован, „Српски конзервативци: Одбрана и критика“, у: Полемика Јована Ристића и српских конезервативаца 1877. године, Чедомир Попов (пр.), Завод уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
  • Самарџић, Радован, „Српска православна црква у XVI и XVII веку“, у: Историја српског народа III-2, Радован Самарџић (ур.), Српска књижевна задруга, Београд, 2000.
  • Симеуновић, Драган, Нововековне политичке идеје у Срба, Институт за политичке студије Београд и Правни факултет Бања Лука, Београд, 2003.
  • Стојанчевић, Владимир, „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839.“, у: Историја српског народа V–I, Владимир Стојанчевић (ур.), Српска књижевна задруга, Београд.
  • Hoepken, Wolfgang, “War, Memory and Education in a Fragmented Society: The Case of Yugoslavia“, East Euro­pean Politics and Societies, 13, No. 1, Winter, 1999.
  • Шуљагић, Сања, „Српски национални идентитет од средњовековне теодулије до разградње модерне државе Србије“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2014.