ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ: РАЗМИШЉАЊА О СЛОБОДИ И МОРАЛУ

Сажетак

Многим значајним људима историја је тек одредила право место. Некад се неко време у коме доминирају „победници” огреши о неким људима, међутим, праве вредности време не брише. Кад тад без обзира на сва потискивања и сакривања јачином своје вредности разгрну таму и испливају на светло дана. Један од интелектуалаца који је дошао у сукоб са два ауторитарна система, оличена у две ауторитарне личности (Пашић и Тито), који је много неправди и зла претпео од њих, дуго био заборављен, а који се својом величином и својим делима у пуном сјају враћа на научну сцену Србије је и двоструки доктор Сорбоне – Драгољуб Јовановић. Циљ овог огледа је двострук: са једне стране он би представљао још један допринос истинској рехабилитацији неправедно потиснутог и заборављеног значајног српског интелектуалца, а са друге стране, његово схватање слободе и морала, посебно моралних вредности, може бити корисно у трагању за моралним орјентирима у временима аморалног морализма и „либералног фашизма”. У циљу да се укаже на допринос Драгољуба Јовановића, схватању слободе и морала, у раду ће се коришћењем историјске, компаративне методе и методе теоријске анализе, аналитички приступити и теоријски објаснити трендови промена у схватању слободе и морала, имајући у виду историјску генезу, да њихов савремени облик представља, у великој мери, одјек онога што се дешавало у прошлости. Друштвени и научни циљ овог рада садржан је у афирмацији поруке коју нам Драгољуб шаље и својим делом сведочи, а која треба да нам буде нит водиља у овим временима: морал и слобода нису физичке категорије већ стање духа. Човек је изнутра слободан и нико никада не може да му одузме слободу и да га натера да буде неморалан ако сам на то не пристан

Референце

• Андерс, Гинтер. 1974. Застарелост човека. Београд: Нолит.
• Анђелковић, Петар. 2022. Тешко време и/или слаби интелектуалци: огледи о одговорности интелектуалаца за странпутице у српској историји. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
• Ђуровић, Богдан. 1992. Култ рада, среће и човека у делу Драгољуба Јовановића, НИССА, бр. 4.
• Иљин, Иван. 2012. Пут ка очигледности. Београд: Логос.
• Јовановић, Драгољуб. 1927. Култ рада. Београд: Рад.
• Јовановић, Драгољуб. 1991. Слобода од страха: изабране политичке расправе. Београд: Филип Вишњић.
• Јовановић, Драгољуб. 1997. Политичке успомене (3) – проповеди. Београд: Култура, Архив Југославије.
• Јовановић, Драгољуб. 1997a. Политичке успомене (5) – искушења. Београд: Култура, Архив Југославије.
• Јовановић, Драгољуб. 2021. Размишљања о моралу, том 1 – Вредности. Београд: Службени гласник.
• Јовановић, Срђан. 2013. „Мој дедаДрагољуб Јовановић.” Пиритски зборник, 45 (37‒38): 167‒175.
• Милић, Дејан. 2007. Др Драгољуб Јовановић – Човек који је дисао борбом. Београд: Демократска странка / Истраживачко-издавачки центар, 2007
• Митровић, Љубиша. 2021. „Раскршћа, домети и развојни изазови Филозофског факултета.” У Корени и крила, ур. Драган Тодоровић. Ниш: Филозофски факултет
• Морен, Едгард, и Хесел, Стефан. 2012. Пут наде. Београд: Хедоне