Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

ПИТАЊЕ ЈЕЗИКА У КОНСОЦИЈАТИВНИМ ДЕМОКРАТИЈАМА (БЕЛГИЈА, ШВАЈЦАРСКА, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА)

Сажетак

У раду се, методолошким приступима компаративне анализе и историјског институционализма, испитује положај језика у трима консоцијацијским демократијама, укључив питање језичког сукоба, политичке аранжмане успостављене с циљем рјешавања тог конфликта, основне особине језичке политике, те друштвено-историјски контекст у коме је успостављена. У првом дијелу рада анализиран је статус језика у Белгији, Швајцарској и Босни и Херцеговини, док се други дио рада бави кључним особинама језичке политике у овим системима. Као основни елементи језичке политике који карактеришу све три земље издвојили су се постојање језичког конфликта, принцип територијализације, међуусловљеност политичког система и модела језичке политике, те национална језичка политика. Закључује се да су наведене консоцијације комплементарне по моделу језичке политике која је успостављена, као и по кључним проблемима са којима се та политика данас суочава, али да се разликују по природи језичког конфликта, његовом трајању, те (не)постојању базичног консензуса око статуса језика, у чему предњачи Босна и Херцеговина, у којој не функционише само једна језичка политика националних група већ постоји и покушај успостављања наднационалне политике, обје потпомогнуте наметнутим рјешењима извана и недосљедним одлукама централних институција.

Референце

  • Badie, Bertrand. 2011. International Encyclopedia of Political Science. California: SAGE.
  • Becker, Anna. 2023. Identity, power, and prestige in Switzerland’s multilingual education. Bielefeld: Verlag.
  • Beler, Eva Maria, and Simon Mazidi. 2022. “Linguistic Diversity in Switzerland: Going Beyond Territorial Accommodationˮ. In Occasional Paper Series 57, eds. Elisabeth Alber, Linda Cardinal, and Asha Sarangi. 4–24. Ottawa: Forum of Federations.
  • Beljinac, Nikola. 2012. „Konsocijativna demokratija u postkonfliktnim društvimaˮ. Politeia 2 (3): 199–208. DOI: 10.5937/pol1203199B.
  • Choudhry, Sujit. 2009. “Managing linguistic nationalism through constitutional designˮ. I.CON 7 (4): 577–618. DOI:10.1093/icon/mop026.
  • Committee of Experts of the European Charter for Regional or Minority Languages. 2026. Fourth Evaluation Report On Bosnia And Herzegovina. Strasbourg: Council of Europe.
  • Coulmas, Florian. 2025. Language Policy: a slim guide. Oxford: Oxford University Press.
  • Darquennes, Jeroen. 2015. “Language conflict research: a state of the artˮ. International Journal of the Sociology of Language 235: 7–32. DOI: 10.1515/ijsl-2015-0012.
  • De Caluwe, Johan. 2006. “Continuity and innovation in the perception of language as a symbol of social emancipation. The case of Belgium Dutchˮ. In Innovation and Continuity in Language and Communication of Different Language Cultures, ed. Rudolf Muhr, 27–39. Frakfurt am Main: Peter Lang.
  • Deschouwer, Kris, Didier Caluwaerts, Petra Meier, Min Reuchamps, Dave Sinardet, and Emilie van Haute. 2026. The Politics of Belgium. New York: Routledge.
  • Dodig, Radoslav. 2004. „Opaske o imenu Bošnjakaˮ. Status, magazin za političku kulturu i društvena pitanja 4: 70–74.
  • Drooghenbroeck, Sebastien, and Patricia Popelier 2022. “The Belgian Linguistic Compromise: Between Old Battles and New Challengesˮ. In Occasional Paper Series 55, eds. Elisabeth Alber, Linda Cardinal, and Asha Sarangi, 5–19. Ottawa: Forum of Federations.
  • Dunn, James. 1972. “Consociational Democracy And Language Conflict. A Comparison Of The Belgian And Swiss Experiencesˮ. Comparative Political Studies 5 (1): 3–39. DOI: 10.1177/001041407200500101.
  • European Research Centre on Multilingualism and Language Learning. 2017. “The Romansh language in education in Switzerlandˮ. Last accessed 1. July 2026.
    https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED590713.pdf.
  • Federal Statistical Office, 1970–2024. “Population structure indicators, 1970–2024ˮ. Last accessed 1. July. 2026.
    https://www.bfs.admin.ch/asset/en/36142144.
  • Fedlex. 1999. Federal Constitution of the Swiss Confederation. Last accessed 1. July 2026.
    https://www.fedlex.admin.ch/eli/cc/1999/404/en.
  • Fedlex. 2007. Federal Act on the National Languages and Understanding between the Linguistic Communities. Last accessed 1. July 2026.
    https://www.fedlex.admin.ch/eli/cc/2009/821/en.
  • Fishman, Joshua. 1996. “Language and Nationalismˮ. In Nationalism in Europe – 1815 to the Present, ed. Stuart Woolf, 155–170. London: Routledge.
  • Grin, François. 1998. “Language Policy in Multilingual Switzerland: Overview and Recent Developmentsˮ. Cicle de confèrencies sobre política lingüística. Last accessed 7. July 2026.
    https://www.files.ethz.ch/isn/34164/brief_2.pdf.
  • Johnson, David. 2013. Language Policy. London: Palgrave.
  • Kasapović, Mirjana. 2005. Bosna i Hercegovina: podijeljeno društvo i nestabilna država. Zagreb: Politička kultura.
  • Kordić, Snježana. 2010. Jezik i nacionalizam. Zagreb: Durieux.
  • Kovačević, Miloš. 2001. „Jedan ili tri jezika?ˮ U Jezik i demokratizacija, ur. Sven Monnesland, 33–45. Sarajevo: Institut za jezik.
  • Lacey, Joseph, and Nenad Stojanović. 2025. “Consociationalismˮ. In The Cambridge Handbook of Constitutional Theory, eds. Richard Bellamy and Jeff King, 568–585. Cambridge: Cambridge University Press. DOI: 10.1017/9781108868143.038.
  • Lijphart, Arend. 1989. Democracy in Plural Societies. Bombay: Yale University Press.
  • Matić, Petar. 2016. „Direktna demokratija – dileme i perspektiveˮ. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet političkih nauka.
  • McGarry, John. 2019. “Classical Consociational Theory and Recent Consociational Performanceˮ. Swiss Political Science Review 25 (4): 538–555. DOI: doi:10.1111/spsr.12378.
  • Mirović Janković, Aleksandra. 2023. „Politike identiteta i institucionalni dizajn u etnički heterogenom tipu društvaˮ. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet političkih nauka.
  • Nelde, Peter. 1987. “Language contact means language conflictˮ. Journal of Multilingual and Multicultural Development 8 (1–2): 33–42. DOI: 10.1080/01434632.1987.9994273.
  • Nelde, Peter. 1997. “Language conflictˮ. In The handbook of sociolinguistics, ed. Florian Coulmas, 285–300. Oxford: Blackwell.
  • Patten, Alan. 2001. “Political Theory and Language Policyˮ. Political Theory 29 (5): 691–715. DOI: 10.1177/0090591701029005005.
  • Ricento, Thomas. 2000. “Historical and theoretical perspectives in language policy and planningˮ. Journal of Sociolinguistics 4 (2): 196–213. DOI: 10.1111/1467-9481.00111.
  • Royles, Elin, and Huw Lewis. 2019. “Language policy in multi-level systems: A historical institutionalist analysisˮ. The British Journal of Politics and International Relations 21 (4): 1–19. DOI: 10.1177/1369148119845341.
  • Savić, Aleksandra. 2016. „Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima u praksi Ustavnog suda BiHˮ. Pravna riječ 49: 125–139.
  • Savić, Aleksandra. 2017. „Jezička politika u BiH od Berlinskog kongresa do Prvog svjetskog rata i njene posljedice na političke proceseˮ. Master rad. Univerzitet u Banjoj Luci: Fakultet političkih nauka.
  • Savić, Aleksandra. 2024. „Jezička politika u Bosni i Hercegovini od 1992. do 2002. godineˮ. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Filološki fakultet.
  • Savić, Aleksandra. 2026. „Jezički menadžment uoči rata – popis stanovništva u BiH 1991. godineˮ. Anali Filološkog fakulteta 38 (1): 117–137.
  • Savić, Matej. 2022. Bosna i Hercegovina između državnopravnih i međunarodnopravnih problema. Banja Luka: Fakultet političkih nauka.
  • Savić, Snežana, i Matej Savić. 2017. Teorija države i prava. Banja Luka: Comesgrafika.
  • Schmitt, Nicolas. 2017. “Linguistic Policy in Switzerland: the Paradigm Shifts but the Complexity Remainsˮ. Journal of Language and Law 67: 86–105. DOI: 10.2436/rld.i67.2017.2941.
  • Simović, Vlade. 2011. „Kulturno-istorijski kontekst postdejtonske Bosne i Hercegovine kao ne/moguće državeˮ. Politeia 1: 333–349. DOI: 10.5937/pol1102333S.
  • Simović, Vlade. 2019. Narod, partije i demokratija u Bosni i Hercegovini. Banja Luka: Fakultet političkih nauka.
  • Simović, Vlade. 2022. „Evropske integracije Bosne i Hercegovine i logika konsocijalizmaˮ. Sociološki godišnjak 17: 49–64. DOI: 10.5937/socgod17-42077.
  • Sonntag, Susan, and Linda Cardinal. 2015. “State Traditions and Language regimes: A Historical Institutionalism Approach to Language Policyˮ. Acta Univ. Sapientiae, European and Regional Studies 8: 5–21. DOI: 10 1515/auseur-2015-0010.
  • Spolsky, Bernard. 2004. Language Policy. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Šipka, Milan. 2001. „Naziv jezika kao ustavnopravna kategorijaˮ. U Jezik i demokratizacija, ur. Sven Monnesland, 121–137. Sarajevo: Institut za jezik.
  • The Belgian Constitution. 2021. Last accessed 25. July 2026.
    https://www.dekamer.be/kvvcr/pdf_sections/publications/constitution/grondwetuk.pdf.
  • Ustav FBiH. n. d. „Ustavni sud Federacije BiH”. Poslednji pristup 1. jul 2026.
    https://www.ustavnisudfbih.ba/sr/dokumenti/ustav_precisceni_tekst.pdf.
  • Ustav Republike Srpske. (n. d). „Narodna skupština Republike Srpske”. Banja luka. Poslednji pristup 1. jul 2026.
    https://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumeti/kodeks/ustav_republike_srpske.pdf.
  • Vogl, Urlike, and Matthias Hüning. 2010. “One Nation, One Language? The Case of Belgiumˮ. Dutch Crossing 34 (3): 228–247. DOI: 10.1179/030965610X12820418688570.
  • Willemyns, Roland. 2002. “The Dutch-French Language Border in Belgiumˮ. Journal of multilingual and multicultural development 23 (1–2): 36–49. DOI: 10.1080/01434630208666453.