Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА НАЦИОНАЛНОГ МОДЕЛА СТРАТЕШКОГ ОДВРАЋАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Сажетак

Савремене промене у међународном безбедносном окружењу условиле су трансформацију традиционалних концепата одвраћања и наметнуле потребу за развојем нових модела националне безбедности. Растућа конкуренција великих сила, технолошке промене, појава мултидоменских претњи и искуства савремених оружаних сукоба показују да се одвраћање више не може заснивати искључиво на војној моћи већ захтева интеграцију различитих инструмената националне моћи. Полазећи од теоријских поставки савременог стратешког одвраћања и анализе актуелних безбедносних трендова, рад разматра могућности развоја националног модела стратешког одвраћања Републике Србије. Посебна пажња посвећена је утицају геополитичког положаја Србије, политике војне неутралности, националне отпорности, технолошке модернизације и способности државе да интегрише политичке, војне, економске, информационе и друге инструменте националне моћи у јединствен систем одвраћања. Истраживање се заснива на анализи научне литературе, стратегијских докумената и компаративном сагледавању искустава држава које безбедност у значајној мери заснивају на сопственим капацитетима и одвраћању ускраћивањем користи. Резултати указују да би за Републику Србију одговарајући приступ могао бити модел интегрисаног националног одвраћања који обједињује кредибилне војне способности, развијену националну отпорност, мобилизацијски потенцијал, технолошки развој, стратешку комуникацију и институционалну способност управљања кризама. Дугорочна ефикасност таквог модела зависила би од способности државе да расположиве ресурсе повеже у функционалан, адаптиван и одржив систем националне безбедности.

Референце

  • Adger, W. Nеil. 2000. “Social and ecological resilience: Are they related?ˮ Progress in Human Geography 24 (3): 347–364. DOI: 10.1191/030913200701540465.
  • Bondar, Kateryna. 2024. Understanding the Military AI Ecosystem of Ukraine. Washington, DC: Center for Strategic and International Studies.
  • Bondar, Kateryna. 2025. Ukraine’s Future Vision and Current Capabilities for Waging AI-Enabled Autonomous Warfare. Washington, DC: Center for Strategic and International Studies.
  • Brodie, Bernard. 1959. Strategy in the Missile Age. Princeton: Princeton University Press.
  • Blagojević, Veljko. 2022. „Iskustva i izazovi Republike Srbije u realizaciji strateškog odvraćanjaˮ. U Neutralnost i strateško odvraćanje, ur. Veljko Blagojević, 229–246. Beograd: Medija centar Odbrana.
  • Blagojević, Veljko, i Tihomir Radanović 2022. „Strateško odvraćanje: ključne nadležnosti državnih organa Republike Srbijeˮ. Vojno delo 74 (4): 28–39. DOI: 10.5937/vojdelo2204028B.
  • Blagojević, Veljko. 2021. Moć i sila – Srbija i vojni faktor u međunarodnoj politici. Beograd: Institut za strategijska istraživanja i Medija centar Odbrana.
  • 89 Вељко Благојевић МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА НАЦИОНАЛНОГ МОДЕЛА...
  • Blagojević, Veljko. 2017. Srbija i izazovi odbrambene diplomatije. Beograd: Institut za strategijska istraživanja i Medija centar odbrana.
  • Blagojevic, Veljko, i Igor Pejic. 2019. Military Power in Internacional Politics, Past-Present-Future. Beau Bassin: Lambert Academic Publishing.
  • Ejdus, Filip. 2012. Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi. Beograd: Službeni glasnik.
  • European Commission. 2025. Serbia Report 2025. Brussels: European Commission.
  • Freedman, Lawrence. 2004. Deterrence. Cambridge: Polity Press.
  • Freedman, Lawrence. 2017. The Future of War: A History. New York: PublicAffairs.
  • Gajić, Aleksandar. 2022. „Geopolitički položaj i neutralnost malih država: primer Srbijeˮ. U Neutralnost i strateško odvraćanje, ur. Veljko Blagojević, 117–140. Beograd: Medija centar Odbrana.
  • Gaćinović, Radoslav. 2018. „Vojna neutralnost i budućnost Srbijeˮ. Politika nacionalne bezbednosti 14 (1): 23–38. DOI: 10.22182/pnb.1412018.2.
  • Gray, Colin S. 2010. The Strategy Bridge: Theory for Practice. Oxford