СТУДИЈЕ БАЛКАНСКЕ ДРУГОСТИ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ КАСНИЈЕ: ИСТОРИЈСКИ, ПОЛИТИЧКИ И МЕТОДОЛОШКИ ИЗАЗОВИ ЈЕДНЕ ПАРАДИГМЕ

Сажетак

Истраживачко поље које се најчешће именује студијама балканске другости, засновано је на претпоставкама дискурзивне колонизације као средства за производњу и репродуковање репрезентација једног дела света. У оквирима ових схватања различити и неретко несагласни приступи попут имаголошких тумачења репрезентација, постколонијалних студија и симболичких географија срасли су у јединствени приступ, док су истраживачи преузимали функционалне елементе различитих парадигми, одбацујући неуклопиво и тако најчешће избегавајући усвајање теоријских модела у њиховој примарној сложености и дубини. Премда интердисциплинарне - и засноване на синтези социјалне психологије, историографије, теорије и историје књижевности и социолошких теорија – студије текста о Балкану нису опстале као део научног тренда када им је историјски контекст поставио изазове попут укључивања делова ове географије у Европску унију и стога, уласка у такозвану посттранзицијску еру. Указивањем на резултате до којих су дошли истраживачи у овој области, истицањем методолошких слабости и постављањем ових истраживања у историјски контекст, у тексту се анализирају домети, слабе тачке и разлози због којих су имаголошке, балканистичке, постколонијалне и њима блиске студије, у оквиру истраживачког поља балканске другости, изгубиле актуелност.

Референце

• .