ВИТАЛНОСТ ХАНТИНГТОНОВОГ „ВОЈНИЧКОГ УМА” – ДА ЛИ СУ КАДЕТИ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КОНЗЕРВАТИВНИ?

Сажетак

Пре скоро седам деценија, Семјуел Хантингтон понудио је теорију о цивилно-војним односима у чијим темељима се налази професионална војна етика официра, која је по својим начелима и вредностима типично конзервативна. Она омогућава официрима да се баве својом професијом (која је у непосредном додиру са политиком), командују војском (која је једна од институција политичког система) и учествују у извршавању задатака (који су део ратних напора или припрема за рат, чија је суштина политичка). Од тада, доминанте друштвене вредности битно су се промениле, услед доминације неолибералног капитализма. Војске бројних европских држава реформисане су: уместо националних стајаћих војски са обавезним служењем војног рока, постале су мале професионалне војске. Отуда је важно питање јесу ли се вредности официрске професије промениле и либерализовале како би се усагласиле са доминантним друштвеним вредностима или Хантингтонов конзервативни „војнички ум” одолева изазовима времена. Покушај да се у овом раду одговори на поменуто питање полази од увида у садржај Хантингтонове теорије и кратког прегледа кључних аргумената његових критичара, а потом нуди резултате емпиријског истраживања спроведеног у Војној академији у Београду, с циљем да се установи да ли су кадети конзервативни и тиме посредно утврди или оповргне виталност Хантингтонове тезе о конзервативности „војничког ума”. Резултати истраживања указују на оправданост Хантингтонових ставова о „конзервативном војничком уму” и постојање разлике између доминантних друштвених вредности флуидне модерности и вредности које су високо оценили кадети Војне академије у Београду.

Референце

• .