Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

ДОБРОВОЉНА АСИМИЛАЦИЈА СРБА ?

Сажетак

После свих неправди које су међународни фактори, пре свега ратни непријатељи, али и каснији миротворци, учинили српском народу у два светска рата, у планираном разбијању СФРЈ – медијском харангом, санкцијама и агресијом НАТО на СРЈ и Србију, јасно је да тада, па ни данас није било лако бити Србин. Сигурно је ризично јавно се тако декларисати у свету који је Србе сврстао у „лоше момке“, а посебно је то тешко нашим исељеницима у земљама са доминантним антисрпским ствавовима. Зато се многи наши исељеници, из егзистенцијалних, пре свега економских разлога, устежу да изразе своје српско порекло и идентитет. Ако морају, радије истичу да су Југословени. За разлику од њих, припадници бивших југословенских народа, разбијањем Југославије уз помоћ западних земаља у које су се касније иселили, поносито истичу своју нову државност, одричући се српске прошлости, историје и културе и дистанцирајући се од свега што је српско. Све то, показали су подаци из последњег пописа становништва у САД 2011, који нам даје невероватне статистичке податке. У САД има дупло више Југословена, а од Срба више Хрвата, Словенаца, па чак и Албанаца. То је чињеница која указује да се на дужи рок, посебно у другој и трећој генерацији наших људи у расејању, ради о некој врсти добровољне асимилације, уз постепени губитак српског националног и културног идентитета. Србија, као земља матица и Српска православна црква, би морале да предузму државничке и верске, образовне, међународно правне мере, за охрабривање и заштиту наших људи у расејању да сачувају свој српски идентитет и преносе га на нове генерације својих потомака. Иначе ће полако, али сигурно чак и статистички нестати.


Референце

  • Бодрожић, Ђуро, „Српски идентитет“, Српска књижевна задруга, Књижевна задруга Српског народног вијећа, Београд-Подгорица, 2015.
  • Јовановић, Бојан, Памћење и самозаборав, Дерета, Београд, 2018.
  • Ковачевић, Душан, 20 српских подела (Срба на Србе), Завод за уџбенике, Београд, 2015.
  • Ковић, Милош, Дизраели и Источно питање, Клио, Београд, 2018.
  • Крестић, Василије, Академик, „Српски духовни простор“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Научни скупови, Књига 1, Бања Лука/Српско Сарајево 1999.
  • Првуловић, Владимир, „Српски национални интерес“, Прометеј, Нови Сад, 2020.
  • Пејин М., Јован, Преглед прошлости Срба у Банату, Београд, Зрењанин, Кикинда, Панчево, 2003.
  • Пупин И., Михајло, Са пашњака до научењака, Алгоритам, Београд, 2017.
  • Селимовић, Меша, Сјећања, Вулкан издаваштво, Београд, 1976.
  • СРПСКИ ШКОЛСКИ ДАН у Француској, 26.марта 1915. Године, Прометеј и РТС, Нови Сад, Београд, 2016.
  • Prine Pauls, Elizabeth. “Assimilation”. Encyclopedia BritannicaMilbrandt, Jay, Stateless (November 16, 2011). Cardozo Journal of International and Comparative Law (JICL), Vol. 20, No. 1, Fall 2011, Pepperdine University Legal Studies Research Paper No. 2012/6, Available at SSRN:
    https://ssrn.com/abstract=1919045