МОГУЋНОСТИ УНАПРЕЂЕЊА СОЦИЈАЛНОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Сажетак

Предузетнички дух настаје идеолошки у предворју настанка капитализма и посебно је присутан у идеологији и економским концепцијама протестантизма. Наравно, профитни принципи важили су и у ранијим историјским периодима, али нису били посебно наглашавани, због укупне неразвијености привреде и посебно размене и трговине. Либералистичке и неолибералистичке концепције економске и социјалне политике изричито су у први план ставиле тржишне законитости и односе у средиште свих друштвених односа, а профит остварен у тржишној утакмици као мерило личне и друштвене вредности. Иако се релативно рано у људској историји јављају различити видови непрофитних, доброчинитељских и добровољних активности, посебно у сфери онога што се данас назива социјалним услугама, социјално предузетништво се везује на настанак демократских друштава и за концепцију државе благостања. Демократско друштво подразумева активну партиципацију грађана у одлучивању о свим битним заједничким потребама, питањима и интересима и подстиче различите облике удруживања и самоорганизовања грађана, посебно на локалном нивоу. Савремене и најдемократскије државе нису у стању да обезбеде социјалну сигурност свих својих грађана, посебно не оне у којима доминира неолибералистички модел економске и социјалне политике, који је директно у супротности са идејама и принципима државе благостања. У принципу, у савременим друштвима тржишно усмерено предузетништво у свим секторима производње и услуга преферира се у односу на друге видове привреде и социјалних и других услуга. Мада, већина држава, притиснутих сиромаштвом, незапосленошћу, маргинализацијом бројних слојева становништва, миграцијама и другим социјалним проблемима, на неке начине подржавају одређене форме социјалног предузетништва, не доводећи у питање базичне економске и социјалне законитости. Захваљујући томе, у свету се могу срести примери успешне и добре праксе социјалног предузетништва. Социјално предузетништво у Србији нема дугу традицију, нити је значајније развијено, како би могло да врши свој друштвени позив, ангажујући активно и лукративно грађане (посебно оне који су из различитих разлога осујећени да раде и тако стичу свој доходак) и доприносећи богатству и разноврсности социјалних и других услуга, па и роба. Бројни су разлози за ову ситуацију од предрасуда и заблуда, идеолошких ограничења и непознавања, до инерције и скромне политичке воље да се развија аутентични концепт социјалног предузетништва, коме би сви носиоци одлучивања (држава, локалне власти, компаније и корпорације, велика предузећа, фондови и фондације, донатори и задужбинари итд.)пружили конкретну подршку и подстрек. Без тога се не могу очекивати битније промене. Постојећи институционално-правни оквири социјалног предузетништва нису препрека, али нису ни погодујући и подстицајни фактор социјалног предузетништва. Због тога без суштинске промене односа према овој социјалној иновацији неће бити довољно донети само релевантан закон и друга правна акта.

Референце

• Велев Бојан, „Правни статус социјалног предузетништва у Србији“ у зборнику Социјално предузетништво: Модели, компаративна пракса и правни оквир Социјалног предузетништва у Србији (уредник Гордан Велев), Група 484, Београд, 2011.
• Грађанске иницијативе, Учешће грађана и грађанки у процесу израде и примене закона и других инструмената јавних политика, Београд, 2009, стр. 12.
• Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015
• Лајовић Драган, Предузетништвом у породични бизнис, Графо Црна Гора, Подгорица, 2006.
• Пауновић Благоје, Предузетништво и управљање малим предузећима. Центар за издавачку делатност Економског факултета, Београд, 2012.
• Предлог Закона о социјалном предузетништву и запошљавању у социјалним предузећима,
  http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/1688-13Lat.pdf, 10/12/2016.
• Републички завод за статистику, Економски утицај социјалних предузећа у Републици Србији, 2014, стр.11.
• Defourny Jacques, Nyssens Marthe, „Conceptions of Social Enterprise and Social Entrepreneurship in Europe and the United States: Convergences and Divergence“, Journal of Social Entrepreneurship, Taylor and Francis Inc., UK, 2010, Vol. 1, No 1, pp.32–53.
• European Parliament, Report on the impact of the financial and economic crisis on human rights, Committee on Foreign Affairs, Brussels, 2013.
• Hebert Robert, Link Albert, „A history of entrepreneurship“, International Journal of Business and Social Science, Center for Promoting Ideas (CPI), USA, 2011, Vol. 2 No. 9, pp. 241