ОБИЧАЈНО И ПОЗИТИВНО ПРАВO У СРБИЈИ

Сажетак

Обичајно право се може правилно разумети само уколико у његовом објашњењу саучествују правна, етнолошка и социолошка наука. Током последња два века, однос обичајног и позитивног права прошао је кроз две различите фазе. У првој фази, обичајно право је показало своју правну снагу, вековима укорењену у патријархалној средини. Противно намери Јована Хаџића, оно је надвладало модерно аустријско право преточено у Српски грађански законик, и сâмо је обликовало брачно, породично и наследно право, постајући тако део позитивног права. После Другог светског рата, ново револуционарно социјалистичко право, прокламујући нови систем вредности и морала, жестоко се обрачунавало са обичајним правом и руралним срединама, као реликтима превазиђеног класног друштва. Међутим, обичај је показао сву своју жилавост и чак, користећи норме позитивног права и рупе у законима, налазио начина да преживи. Ово се, можда, може најсликовитије показати на примеру наследног права, јер оно показује сву сложеност и испреплетаност вековима обликоване традиције нашег народа. Да би се разумело наследно обичајно право, претходно се морају анализирати породица, брак и сродство. И у XXI веку, поједини обичаји опстају, иако их је већина нестала превазилажењем патријархалних односа у друштву, а чак се из различитих разлога јављају и нови.

Референце

• Zhang, Z., & Zhu, X. (2019). Sustainable Development in the Context of the 2030 Agenda. Journal of Environmental Policy and Planning, 21(5), 610-628.
• Aguinis, H., & Glavas, A. (2012). What We Know and Don’t Know About Corporate Social Responsibility: A Review and Research Agenda. Journal of Management, 38(4), 932-968.
• Carroll, A. B. (1999). Corporate Social Responsibility: Evolution of a Definitional Construct. Business & Society, 38(3), 268-295.
• Porter, M. E., & Kramer, M. R. (2006). Strategy & Society: The Link Between Competitive Advantage and Corporate Social Responsibility. Harvard Business Review, 84(12), 78-92.
• Elkington, J. (1997). Cannibals With Forks: The Triple Bottom Line of 21st Century Business. Capstone Publishing, Oxford.
• Visser, W., Matten, D., Pohl, M., & Tolhurst, N. (2010). The A to Z of Corporate Social Responsibility. Wiley-Blackwell, Chichester.
• Bansal, P. (2005). Evolving Sustainability: A Longitudinal Study of Corporate Sustainable Development. Strategic Management Journal, 26(3), 197-218.
• Fombrun, C. J., & Shanley, M. (1990). What’s in a Name? Reputation Building and Corporate Strategy. Academy of Management Journal, 33(2), 233-258.
• Maignan, I., & Ferrell, O. C. (2004). Corporate Social Responsibility and Marketing: An Integrative Framework. Journal of the Academy of Marketing Science, 32(1), 3-19.
• Luo, X., & Bhattacharya, C. B. (2006). Corporate Social Responsibility, Customer Satisfaction, and Market Value. Journal of Marketing, 70(4), 1-18.