Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

СВЕОБУХВАТНИ (НЕ)СПОРАЗУМ: ИРАН КАО НОВА НУКЛЕАРНА СИЛА

Сажетак

У раду се анализира ирански нуклеарни програм, са посебним акцентом на период од 2005. до данас. Основна хипотеза која се доказује гласи: Иран је током 2022. године достигао латентне нуклеарне капацитете због чега се може говорити о новој нуклеарној сили у међународним односима. Теоријску основу рада чини реализам уз наглашавање одређених ефеката норми у међународним односима. Од научних метода примењивена је претежно анализа садржаја, у мањој мери биографска и компаративна метода. Циљ истраживања је један другачији увид у ирански нуклеарни програм. Осим доказивања основне хипотезе, рад има амбицију да анализира нуклеарни споразум са Ираном и презентује аргументе о немогућности његовог обнављања. У раду се објашњава неспособност било каквог међународног уговора да спречи или одложи иранску нуклеарну бомбу. Додатни циљ истраживања јесте анализа последица нуклеарног статуса Ирана уз доказивање тврдње да иранска бомба уноси дозу стабилности у однос са Израелом. Иран је постизањем латентних нуклеарних капацитета искључио америчко-израелска разматрања за спољну интервенцију попут оних у Ираку, Авганистану и Либији. У раду су отворена и питања за нека нова истраживања: да ли ће настати нови нуклеарни програми на Блиском истоку, да ли ће Иран водити агресивнију спољну политику, као и какав је ефекат нуклеарно наоружаног Ирана на глобалне односе.

Референце