УЛОГА КНЕЖИНЕ У НАСТАНКУ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Сажетак

Установа кнеза и кнежине је првобитно била део турске државне организације, да би касније, у 18. ве­ку, полако постала народна установа која је помогла у настанку нововековне српске државе. У овом раду се заступа теза да је, поред те своје формалне улоге, управо кнежина омогућила и уобличавање националног идентитета, омогућивши међусобно усклађивање и препознавање иначе разнородног становништва које се са свих страна скупљало у опустелу земљу и доносило своје варијанте патријархалне демократије нуђењем модела према коме би се уобличила идеја нације.

Референце

• Бандић, Душан, Царство земаљско и царство небеско („Етнос“), 3. изд., Библиотека XX век, Београд, 2008.
  Гузина, Ружица, Кнежина и постанак српске буржоаске државе, Београд, Култура, 1955.
  Ђурђев, Бранислав, „Територијализација катунске организације до краја XV века (катун – кнежина – племе)“, Симпозијум о средњовековном катуну, Сарајево 1963.
  Миљковић, Ема, „Кнежинска самоуправа у Смедеревском санџаку у другој половини XV и првој половини XVI века“, Зборник Матице српске за историју, 1998, бр. 57.
  Прота Матија Ненадовић, Мемоари, Матица српска и Српска књижевна задруга, Нови Сад – Београд – година издања?
  Самарџић, Радован, Сеобе у српској историји, Београд, 1991.
  Исти, „Срби и режим Турског царства“, Историја српског народа III, Београд, 1993.
  Свирчевић, Мирослав, „Кнежинска и сеоска самоуправа у Србији 1739-1788. Делокруг и идентитет локалне самоуправе у Србији од Београдског мира (1739) до аустријско-турског рата (1788) и Кочине крајине“, Balcanica, 2002, 32-33.
  Свирчевић, Мирослав, „Миграције у Србији XVIII века и установе патријархалног друштва, Гласник Етнографског института САНУ, књ. LII, Београд 2004.