ФИЛОЛОГИЈА И ГЕОПОЛИТИКА

Сажетак

Аутор у чланку указује на инструментализацију филологије у геополитичке сврхе на српском етнојезичком и историјском простору. Најпре од стране Хрвата који су преузели српски народни језик и прогласили га за хрватски књижевни језик (19. век), што ће по истом моделу у титоистичком периоду учинити муслимани (од 1993. Бошњаци) и Црногорци у време разбијања и распада друге југословенске државе. Поред историјског метода, аутор је користио анализу садржаја, као и метод синтезе. Циљ овог рада је да се укаже како се присвајањем српског језика и његовим преименовањем од стране Хрвата, а у југословенском периоду и босанских муслимана, а затим Црногораца, створила нова геополитичка позиција, која је за Србе и Србију најсличнија оној из времена окупације (1878) и анексије (1908) БиХ од стране Аустроугарске.

Референце

• Бојовић Драга, „Опет о „преименовању“ (доименовању, разименовању…) српског језика у Црној Гори, и још понечему“, у: Српско питање и србистика (Зборник радова 1, приредили:Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
• Globus, Zagreb, 28. siječanj 1994.
• Дучић Јован, Верујем у Бога и у Српство, Дерета, Београд, 2004.
• Ђилас Милован, Његош, владика, мислилац, владар, Београд, 1998.
• Екмечић Милорад, „Српски духовни простор на размеђу векова”, у: Српски духовни простор, Зборник радова АНУРС (Главни уредник академик Милорад Екмечић, Одговорни уредник академик Петар Мандић, Бања Лука, Српско Сарајево, 1999.
• Јовановић Батрић, Расрбљивање Црногораца. Стаљинов и Титов злочин.Српска школска књига, Београд, 2003.
• Кнежевић Милош, „Геополитичко окружење СР Југославије“,у: Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
• Костић М. Лазо, Крађа српског језика, Баден, 1964.
• Крестић Василије, Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914, НИП Политика, Београд, 1991.
• Лакић Зоран, „Црна Гора и `великосрпски хегемонизам`“, у: Велика Србија. Истине, заблуде, злоупотребе (Ур. Василије Крестић и Марко Недић), Српска књижевна задруга, Београд, 2003.
• Матовић Веселин, „Разголићио се стидуљак из заграде“, у: Српско питање и србистика (Зборник радова 1, приредили: Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
• Матовић Веселин, „Неможе се ријека кроз дудукнатјерати“, у: Српско питање и србистика (Зборник радова 1, приредили: Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка-Ваљево 2007.
• Милосављевић Петар, „Обнова свести о српској језичкој заједници“, у: Српско питање и србистика, (Зборник радова 1, приредили: Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка, Ваљево, 2001.
• Милосављевић Петар, О разликовању српског и хрватског језика, у: Српско питање и србистика II, Логос-Бачка Паланка, 2007.
• Мужић Иван, Хрватска политика и југословенска идеја, Сплит, 1969.
• 
  О Србима муслиманске вероисповести,(приредио Момчило Суботић), Институт за политичке студије, Београд, 2012.
• Печат Милорада Екмечића, (главни и одговорни уредник Милорад Вучелић/Љиљана Богдановић), Милорад Екмечић, „Мађарсказавера“, Београд, 2018.
• Раковић Александар, „У Црној Гори до 1918.било нејасносамо хоће ли Србе водити Петровићи, Обреновићи или Карађорђевићи“, fakti.org/sta-to-pisu/rakovic-u-crnoj-gori-do-1918-bilo-nejasno-samo-hoce-li-srbe-voditi-petrovici-obrenovici-ili-karadjordjevici, 3. decembar 2018.
• Стојановић Јелица, „Идентитет и статус српског језика у Црној Гори (некад и сад)“, у: Српско питање и србистика, (Зборник радова 1, приредили:Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
• Суботић Момчило, Политичка мисао србистике, поглавље: „Аустро-хрватски геополитички пројекат илирства и југословенства“, Институт за политичке студије, Београд, 2010.
• Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
• Терзић Славенко, „Реч на отварању скупа“: Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд, САНУ, 1995.