ТЕОРИЈЕ О ДРЖАВИ КОЈЕ ИМПЛИЦИРАЈУ ЕСЕНЦИЈАЛНОСТ ПОВЕЗИВАЊА СА ДРУГИМ МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНИМ СУБЈЕКТИМА

Сажетак

У овом раду разматрамо државне теорије које се ослањају на суверену интеракцију државе са другим државама, чиме се испољава суверенитет и само-дефинише држава. Државна теорија интеракције и својеврсног само-одређења кроз интеракцију успоставља најпре међународно-правни субјективитет (поред унутрашње-правног који настаје касније) и надаље овакав ентитет са одређеним правним и политичким капацитетима одређује и развија елементе и димензије свог државног интереса. Национални интерес једног међународног лица (или субјекта) одликује се увек спољном политиком према другим међународно-правним лицима односно, у ужем смислу, према државама које такође интерагују (тј. имају дипломатски капацитет). Овакве теорије о самоодређењу државе кроз међународну државну интеракцију, где државни или национални интерес има базичну улогу, имају посебно место у редефинисању политичке теорије државе и права.

Референце

• Bertalanfy L. Von, General Systems Theory, Penguin Press, London, 1971.
• Carr E. H, The twenty years’ crisis, Mac Millan, 1946.
• Morgenthau, Scientific man vs. power politics, University of Chicago Press, 1946.
• Morgenthau, Politics among Nations, Harper and Row
• 1948.
• Jellinek G., Allgemeine Staatslehre, Berlin, 1922.
• Келсен Х., Чиста теорија права, Правни факултет, Београд, 2007.
• Waltz K.N., Theory of international politics, Random House, 1979.
• Wight M., Power politics, Royal Institute of International Affairs, 1946.