ХРВАТСКИ СЕПАРАТИЗАМ ОД 1918. ДО 1991.

Сажетак

Дејан Јовић, професор Факултета политичких знаности у Загребу и Факултета политичких наука у Београду, написао је у књизи ,,Рат и мит – политика идентитета у сувременој Хрватској“, да је у тренутку првих вишестраначких избора у Хрватској 1990. тек 15 % етничких Хрвата било за потпуну независност, док их је 64 % било за конфедерално преуређење Југославије и да је рат који је уследио био резултат жеље једног специфичног дела тадашњих елита, дизајнера идентитета и политичких вођа националистичке оријентације да се Хрвати одвоје од Југославије и Срба, а Срби од Хрвата а у неким случајевима, и с временом све више и од Југославије. Претпостављамо да је жеља Хрвата за независном државом дуга и да ни 1990. нису били за Југославију. Истражили смо покушаје Хрвата да формирају федералну јединицу у Краљевини СХС и Краљевини Југославији, стварање бановине Хрватске у Краљевини Југославији, Независне државе Хрватске у Другом светском рату, и Републике Хрватске у комунистичкој Југославији. Да би са њеним распадом Хрватска постала независна држава. У раду смо користили компаративну и методу анализе садржаја.

Референце

• Бобан, Љубо, 1974, Мачек и политика Хрватске сељачке странке 1. Загреб: Либер.
• Бобан, Љубо, 1974, Мачек и политика Хрватске сељачке странке 2. Загреб: Либер.
• Батаковић, Душан, 2000, Нова историја српског народа, Београд : Наш Дом.
• Божић, Софија, 2001, Политичка мисао Срба у Далмацији, 2001, Београд: Институт за новију историју Србије.
• Димић, Љубодраг, Жутић, Никола, 2017, Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп (1934-1941), Београд: Филип Вишњић.
• Живојиновић, Драгољуб, Лучић, Дејан, 2000, Варварство у име Христово 1, Зрењанин: Екопрес.
• Екмечић, Милорад, 1989, Стварање Југославије 1790-1918, 2, Београд: Просвета.
• Екмечић, Милорад,2007, Дуго кретање између клања и орања, Београд: Завод за уџбенике.
• Јевтић, Мирољуб, 2009, Политикологија религије, Београд: Центар за проучавање религије и верску толеранцију.
• Јелић, Бутић, Фикрета, 1983, Хрватска сељачка странка, Загреб: Глобус.
• Јовановић Стојимировић, Милан, 2002, Дневник 1936-1941, Нови Сад: Матица српска.
• Јовић, Дејан, 2003, Југославија – држава која је одумрла, Београд: Б92.
• Јовић, Дејан, 2017, Рат и мит – политика идентитета у сувременој Хрватској. Загреб: Фрактура.
• Кесар, Јово, Билбија, Ђуро, Стефановић, Ненад, 1990, Генеза Маспока у Хрватској, Београд: Књижевне новине.
• Крестић,Ђ. Василије, 2009, Бискуп Штросмајер – Хрват, Великохрват или Југословен, Јагодина: Гамбит.
• Надовеза, Бранко, 2015, «Политичка мисао Николе Стојановића о организацији прве југословенске државе», Политичка ревија, 43 (1) 103-120. DOI:
  https://doi.org/10.22182/pr.4312015.7
• Раковић, Александар, 2015, Срби и религијски интервенционизам 1991-2015, Београд: Хришћански културни центар др Радован Биговић.
• Суботић Љ. Момчило, 2002, Хрвати и Босна, Шабац: Бели анђео.
• Суботић, Момчило, 2017, «О психичким својствима, менталитету и идентитету Срба динараца», Политичка ревија, 53(3) 25-43. DOI:
  https://doi.org/10.22182/pr2.
• Трипало, Мико, 1990, Хрватско прољеће, Загреб: Глобус.
• Трифковић, Срђа, 1999, Усташе – балканско срце таме на европској политичкој сцени, Београд: БИГЗ.
• Шаринић, Хрвоје, 1999, Сви моји тајни преговори са Слободаном Милошевићем 1993-1995 (1998), Загреб: Глобус Интернатионал.