ДЕТЕРМИНИШУЋИ КОНТЕКСТУАЛНИ ФАКТОРИ ВАНРЕДНИХ ИЗБОРА 2022. ГОДИНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Циљ истраживања у овом раду је утврђивање четири кључна контекстуална политичка узрочника у обликовању политичког оквира за одржавање ванредних парламентарних избора 2022. године. Неки од њих припадају процесима дужег трајања попут назадовања демократије и оспоравања изборних услова, док судруги продукт актуелних политичких збивања у виду еколошких протеста, опозиционог бојкотовања избора и рат...

РЕФЕРЕНДУМ КАО ПЛЕБИСЦИТ ЗА АПРИЛСКО ИЗБОРНО ТАКМИЧЕЊЕ

У току 2022. године, у размаку од непуна три месеца, грађани у Србији двапут су излазили на биралишта. Најпре су у јануару гласали на референдуму о промени Устава у делу који се односи на правосуђе, а затим у априлу бирали председника Републике, посланике у Народној скупштини и одборнике у Скупштини Града Београда и неколицини општина и градова. Оба политичка догађаја одиграла су се под утицаје...

ПОДЕЛА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – ИЗНУЂЕНО РЕШЕЊЕ НАСИЛНЕ И ЈЕДНОСТРАНЕ СЕЦЕСИЈЕ

У чланку се анализира подела територије као могуће решење насилне и једностране сецесије Косова и Метохије. Аутор указује на догађаје који обликују стварање атмосфере у којој се 2018. година означава као кључна за решавање конфликта. Широка дебата која је покренута иницијативом председника Републике поновила је читав спектар могућих решења за мирно решавање пробелема сецесије: од заговарања раз...

ПОСЛЕДИЦЕ ИЗМЕНА ЗАКОНСКОГ ИЗБОРНОГ ПРАГА НА ПРЕДСТАВЉЕНОСТ СТРАНАКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА -ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2020. ГОДИНЕ

Законски изборни праг од 5% важећих гласова функционисао је у изборном систему Србије фактички две деценије. Од 2004. године он није примењиван на изборне листе странака националних мањина. У једном циклусу локалних избора, 2004. године, био је смањен на 3%. Пред парламентарне, локалне и покрајинске изборе 2020. године у контексту преговора власти и опозиције о условима за слободне и праведне и...

СТРУКТУРНА ДИНАМИКА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 1991-1993. ГОДИНЕ

Чланак анализира промене у страначкој и социјалној структури првог вишестраначког сазива Народне скупштине. Он је методолошки оквир у којем ће се спровести лонгитудинално истраживање структурне динамике српског парламента од почетка редемократизације до данас. Анализа страначког система и социјалне структуре посматра се у контексту промена политичке елите у Србији у распону од преко две децениј...