Институт за политичке студије
Публикације
УЛОГА БРИКС У УСПОСТАВЉАЊУ РАВНОТЕЖЕ СНАГА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА
На самиту у Јоханесбургу у августу 2023. године чланице БРИКС – а донеле су одлуку о ширењу, те је позив за пуноправно чланство послат на адресе још шест потенцијалних чланица. Годину дана пре тога, постигнут је договор о успостављању резервне корпе валута што је први корак у стварању међународне резервне валуте. Очигледан циљ је да се стварају алтернативне финансијске институције насупрот ММФ,...
SWOT AНАЛИЗА РУСКЕ АРKТКИЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ: ВОЈНИ АСПЕКТ
Процес милитаризације Арктика већ неко време привлачи пажњу међународне политичке и научне јавности. У овом раду, аутори су фокусирани на анализу руске војне моћи на Високом Северу. Применом SWOT анализе, циљ је био да се испита које су основне снаге, слабости, могућности и претње које карактеришу руску арктичку стратегију у војном домену. Дошло се до сазнања да главну снагу војног ангажмана Ру...
ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И ПСИХОЛОШКО – ПРОПАГАНДНЕ ОПЕРАЦИЈЕ У КОНТЕКСТУ УГРОЖАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Кључна карактеристика међународних односа је њихова анархичност, а у савременим условима то се манифестује непрестаним извођењем психолошко-пропагандних операција једних актера против других. Психолошко-пропагандне операције представљају прву фазу у припреми и спровођењу хибридног рата, али оне могу бити и циљ сам по себи. Током времена, постале су незаобилазно средство осигуравања националне б...
ПРОПАСТ ЈУГОСЛОВЕНСТВА И НЕУСПЕХ ЈУГОСЛАВИЗАЦИЈЕ: О ДВА НЕИСПУЊЕНА ПРЕДУСЛОВА ОПСТАНКА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Да би држава опстала, поред низа других, неопходно је испунити и макар један од два елементарна предуслова: она или мора бити израз дугог народотворног процеса једне нације; или мора поседовати централне институције које ће бранити њене интересе, а за шта ће постојати како несумњива подршка народа који на тој територији живи, тако и подршка интелектуалне и политичке елите. У том контексту, у ов...
ПОЛИТИЧКИ ВЕКТОР СОЦИЈАЛНЕ ДИМЕНЗИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА СРБИЈЕ
Приликом дефинисања концепта одрживог развоја Републике Србије прихваћено је најуже могуће тумачење његове социјалне димензије, па се самим тим није ни могло озбиљније размишљати о политичким векторима који утичу на усмеравање развоја. Због тога се у одређеном развоју ситуације доводи у питање не само економски раст, већ и безбедност државе или друштвених група. Несамосталност у политичким избо...
ГЕОЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ КИНЕСКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ОБОР И ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ И БИХ
Кинески председник је 2013. године промовисао нову геоекономску концепцију под називом „Један појас-један пут“ (ОБОР). Она подразумева коришћење четири саобраћајна коридора (три континентална и један поморски) преко којих би Кина била повезана са осталим државама Евроазије. Крајњи циљ је да се обезбеди континуално повећавање обима трговинске размене у простору Евроазије. Један од три континента...
ПРОЦЕС У РАМБУЈЕУ – ПОЛИТИЧКА ПРИПРЕМА АГРЕСИЈЕ НАТО НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ
Агресија НАТО на СР Југославију уследила је после неуспеха преговора у Рамбујеу. Југословенско руководство је окривљено од стране САД, НАТО и ЕУ као одговорно за ескалацију кризе и тако да је конструисан аргумент да се косовска криза може решити искључиво отпочињањем опсежне војне акције. Међутим, сам преговарачки процес у Рамбујеу, а затим и понуђени документ, показују да руководство СР Југосл...
ПОГЛЕД НА СРБИЈУ ИЗ ОКВИРА ЕВРОАТЛАНТИЗМА КАО ГЕОПОЛИТИЧКОГ КОНЦЕПТА: ЗАШТО СРПСКИ ИНТЕРЕСИ НИСУ ПОДУДАРНИ СА АМЕРИЧКИМ ЦИЉЕВИМА?
Евроатлантизам као геополитички коцепт представља окриље за спровођење дугорочно постављених циљева атлантизма у континенталној Европи. У том контексту се препознају два најважнија циља: први је даља геополитичка изолација Русије, а други спречавање било каквог стратешког партнерства Русије и Немачке. Ово је за Србију неповољно, с обзиром на тежње да се са Русијом одрже најбољи могући односи и ...
УЛОГА ШАНГАЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА САРАДЊУ У ПРОМЕНИ РАВНОТЕЖЕ СНАГА У ЦЕНТРАЛНОЈ АЗИЈИ
Регионална безбедносна динамика у Централној Азији опредељује и међународне односе у целини. То је простор од значаја за националну безбедност Кине, Русије, Индије, Пакистана и Ирана, те је логично што у дугом историјском континуитету западне земље, данас предвођене САД, показују интерес да се позиционирају као кључни чинилац регионалних односа. После распада Совјетског савеза, САД су директно ...
ЗНАЧАЈ ПОДРИЊА ЗА НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
У контексту националне безбедности данас је неопходно сагледавати све изазове, ризике и претње који угрожавају безбедност државе и народа, а не само војне како се то некада чинило. Регион Подриња је стратешки важан за Србију и Српску и у њему се јављају три изазова по националну безбедност оба субјекта: политичког, економског и демографског карактера. Рад је подељен у четири целине. У првој се ...
УЛОГА НАТО У ОСИГУРАВАЊУ „ДРЖАВНОСТИ КОСОВА“ И ПОСЛЕДИЦЕ ПО БЕЗБЕДНОСТ СРБИЈЕ
Низом одлука усвојених од 1999. године НАТО је и у институционалном и у политичком смислу учвршћивао своју позицију на Косову и Метохији. Од једнострано проглашене независности косовско-метохијских Албанаца, НАТО је постао гарант „државности Косова“. То неповољно утиче на укупни положај Републике Србије и угрожава њену безбедност. Без обзира што се односи Србије и НАТО развијају, због позициони...
АРКТИЧКО ПИТАЊЕ И УТИЦАЈ НА БЕЗБЕДНОСТ ЕВРОПЕ
Арктичко питање постаје једно од најважнијих у међународним односима. Када је у питању међународна безбедност, овај регион се помиње због три ствари: 1) геостратегијског значаја, 2) утицаја климатских промена на топљење леденог покривача и заштиту биодиверзитета, 3) и експлоатације фосилних горива. Сведоци смо процеса милитаризације Арктика, а од односа снага кључних геополитичких играча, њихов...
ПОЛОЖАЈ РУСИЈЕ У МУЛТИПОЛАРНОМ СВЕТУ И СТРАТЕШКЕ ОПЦИЈЕ СРБИЈЕ
Ослањањем на реалистичке теорије међународних односа, уз коришћење метода анализе садржаја, синтезе и компарације, могуће је пратити и доказати феномен успостављања равнотеже снага у савременим међународним односима. Један од кључних чинилаца тог процеса свакако је Руска Федерација. Тежња ка редефинисању постхладноратовског међународног поретка и обликовање новог – мултиполарног и полицентрично...
СТРАТЕШКА АУТОНОМИЈА РУСИЈЕ У МЕЊАЈУЋЕМ МЕЂУНАРОДНОМ ОКРУЖЕЊУ И ПОСЛЕДИЦЕ ПО РЕГИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ БАЛКАНА
Промене карактера и интензитета међународних односа узрокују и промене стратешких приступа кључних актера. Текуће и будуће деловање пројектује се у складу са новонасталим околностима, услед тога мењају се досадашње доктрине. У том контексту овим радом анализира се промена приступа Русије након фебруара 2022. године која се одражава како на унутрашњу, тако и на спољну политику. Циљ Русије је оси...
ХИБРИДНИ РАТОВИ: ИНДИРЕКТАН ПРИЛАГОДЉИВИ ПРИСТУП СМЕНИ РЕЖИМА
Приказ књиге: Andrew Korybko, Hybrid Wars: The Indirect Adaptive Approach to Regime Change, Peopleʼs Friendship University of Russia, Moscow, 2015, 132 стр.
ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ (БЈР) МАКЕДОНИЈЕ
Геостратегијски, Македонија је најважнија земља Балкана. Проходна је по вертикали и хоризонтали и представља комуникацијско средиште региона. Ипак, она нема стартегијску дубину па је рањива. Политички систем је нестабилан, а међуетнички односи лоши, што је неповољно по геополитички положај. Уз то, Македонија има крупне спорове са све четири суседне земље. Начин за поправљање позиције се тражи у...
EUROPE’S ENERGY SECURITY AND THE CONCLUSIONS OF THE UN CLIMATE CHANGE CONFERENCES: BETWEEN DESIRE AND POSSIBILITIES
The energy transition is one of the most important strategic objectives of the European Union. Its implementation, primarily through the European Green Deal, not only strengthens energy security but also leads to the transformation of the entire economic system of the European Union. Focused on 2050, by which time it aims at completing this process and achieving climate neutrality, the EU seems...
ЕНЕРГЕТСКА БЕЗБЕДНОСТ ЕВРОПЕ И ЗАКЉУЧЦИ КЛИМАТСКИХ КОНФЕРЕНЦИЈА УН: ИЗМЕЂУ ЖЕЉА И МОГУЋНОСТИ
Енергетска транзиција један је од најважнијих стратешких циљева Европске уније. Његово спровођење, пре свега кроз Европски зелени договор, не само да јача енергетску безбедност, већ води ка трансформацији целокупног економског система Европске уније. Усредсређена на 2050. годину, до када има за циљ завршетак овог процеса и постизање климатске неутралности, ЕУ као да све мање пажње обраћа на реа...
RUSSIAN-AMERICAN RELATIONS IN DONALD TRUMP’S SECOND TERM: BETWEEN DESIRES AND REALITY
Donald Trump’s initiative to restore Russian-American relations by resolving the Ukrainian crisis with partial respect for Russia’s demands seemed surprising and was described as a kind of U-turn in American foreign policy. However, the question is not only what effect such U-turns in bilateral and/or international relations can have, but also whether they can be carried out without major conse...