ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА СЛОБОДЕ: ТРИ РАЗЛИЧИТА ПРИСТУПА

Предмет овог рада јесте темељно разматрање појма слободе. Ауторка полази од Берлиновог разликовања позитивног и негативног схватања слободе, како на историјском, тако и на појмовном плану. У том смислу, најпре ће бити представљено Берлиново одређење позитивне и негативне слободе, као и разлози на основу којих се ови концепти могу сматрати логички независним. Ауторка затим анализира Макеламову к...

БЕРЛИНОВО СХВАТАЊЕ ОДНОСА ИЗМЕЂУ ВРЕДНОСНОГ ПЛУРАЛИЗМА И МОРАЛНОГ И КУЛТУРНОГ РЕЛАТИВИЗМА

Предмет овог рада јесте темељно разматрање вредносног плурализма и моралног и културног релативизма, као различитих мета-етичких теорија. У фокусу анализе налази се Берлиново схватање вредносног плурализма, односно дистинкција између вредносног монизма и плурализма, као и импликације оваквог разликовања. Аутори најпре образлажу релевантност ове теме у оквиру моралних и политичких расправа, исти...

АФРИКА И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА: НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ И ,,НОВО“ ОТКРИВАЊЕ АФРИКЕ У ДУХУ НЕОКОЛОНИЈАЛИЗМА

Африка је дуго била неоправдано занемаривана у теоријским разматрањима која се баве међународним односима. Једна од најдоминантнијих перцепција које су се шириле јесте да се на афрички континент гледа као на целину, заборављајући да њега чини више од педесет држава са свим својим специфичностима. То је у великој мери доприносило заговорницима империјализма и маргинализацији значаја афричких зем...

ДЕМОКРАТСКИ КАПАЦИТЕТ ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У XXI ВЕКУ

Рад представља критичку анализу демократског капацитета политичких институција Републике Србије у XXI веку. Аутори у раду анализирају значај и улогу политичких институција у друштву, истовремено указујући на неопходност јачања њиховог демократског капацитета. Сам рад се састоји из два дела, у првом делу аутори трагају за успешним одређењем јаких и стабилних институција, док се у другом делу ан...

ПОЗИТИВНО VS. НЕГАТИВНО СХВАТАЊЕ СЛОБОДЕ: ПОЛИТИЧКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ

Предмет овог рада јесте разматрање политичких импликација дистинкције између позитивног и негативног схватања слободе. Концептуална дистинкција између ових различитих појмова слободе, поред својих нормативних и аксиолошких, има импликације и на плану политике. Ауторка најпре образлаже релевантност ове теме у оквиру ширих моралних и политичких расправа. Полазна тачка ових разматрања јесте Берлин...

ФИЛОЗОФСКИ ТЕМЕЉИ ЛИБЕРАЛИЗМА

У овом раду аутор се најпре бави разматрањем филозофских претпоставки либерализма, односно настојањем либералних мислилаца да свој захтев за важењем либералних принципа и своју приврженост либералним вредностима заснују на универзалним аргументима. У оквиру либералне традиције, коју одликује богата историјска разноврсност, издвајају се три посебне струје у образлагању либералних принципа: учење...

ЛИБЕРАЛИЗАМ И КОНЗЕРВАТИВИЗАМ: ДВЕ АЛТЕРНАТИВНЕ ПОЛИТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ МОДЕРНОГ ДОБА

У овом раду аутор ће се бавити упоређивањем конститутивних идеја либерализма и конзервативизма на апстрактном плану, који представљају политичке теорије модерног доба. С обзиром на овај циљ истраживања, најпре ћемо покушати да одредимо идентитет саме конзервативне мисли. Сходно томе, аутор ће изложити и анализирати три централне доктрине конзервативизма које се ослањају једна на другу: традицио...

ОДНОС ЛЕГИТИМИТЕТА И ЛЕГАЛИТЕТА: ФИЛОЗОФСКИ И ПРАВНИ АСПЕКТ

Појам легитимитета један је од кључних теоријских проблема како филозофије политике, тако и филозофије права, што указује на то да концепт легитимитета у себи нужно садржи филозофски и правни аспект, па је тако потребан мултидисциплинарни приступ како би се овај појам темељно истражио и разумео. Следствено томе, појам легитимитета неодвојив је од појма легалитета (и vice versa) и тиче се утемељ...

РОЛСОВА ИДЕЈА ЈАВНОГ УМА

У овом раду аутор се бави Ролсовом идејом јавног ума, затим примедбама изнетим у вези са овим концептом, као и могућим одговорима на њих. Уколико пођемо од чињенице постојања дубоких доктринарних подела у модерним демократским друштвима, намеће се питање о томе како осигурати основу за јединство друштва, односно како постићи сагласност око фундаменталних питања која се односе на основе политичк...

ДЕМОКРАТИЈА И РАЦИОНАЛНОСТ

У овом раду изложене су основне претпоставке и резултати теорије рационалног избора на индивидуалном и колективном нивоу, као и инхерентни проблеми са којима се ова теорија суочава. Уколико демократију схватимо као процедуру (односно метод агрегације датих преференција појединаца), која треба да задовољи одређене услове рационалности и етичности, показује се да не можемо да формулишемо такав ме...