Зоран Петровић Пироћанац

Dans cet essai l’auteur reconstruit une brève histoire de ces „ terres à haut risques comme on appelle encore Kosovo et Métochie. Cette revue historico politique de la région serbe de Kosovo et Métochie fait partie d’une plus grande analyse réalisée durant les recherches doctorales de l’auteur à Paris. L’auteur démontre l’influence des décisions et de la poli­tique du Komintern aux événements historiques en Yougoslavie et au Kosovo déjà avant la Deuxième guerre mondiale, la mo­dernisation générale du peuple albanais au Kosovo et Métochie pendant le régime titiste, l’influence de l’islam, c’est-à-dire de la force des derviches kosovars, ainsi que l’accélération de la crise dans la région sud de Serbie, qui dirigera les événements histori­ques vers la sécession des Albanais à la fin du XXe siècle.

Израда нове америчке доктрине за планету, “осигуравање да се ни једној ривалској суперсили не дозволи израњање у Западној Европи, Азији, или на територији бившег Совјетског Савеза”, изражена je у „Водичу за планирање одбране“. У њему су путокази остварења неприкосновеног америчког лидерства. Поред осталог: „Најважније je oceћaње да је светски поредак у крајњем случају подржаван од САД... Америка би требало да буде у могућности дa делује независно када се не може оркестрирати колективна акција”. Овај документ пратили су и разрађени концепти нове војне доктрине, која је популарно названа win-win, а то је концепт ратовања уз истовремена два војишта. Тај процес коинцидирао је са задирањем САД, по први пут у историји, у Балкан, а концепт је тешко осакатио це­локупан српски народ. Потом је, на перверзан начин, следио и трајући процес интеграције згаришта екс југословенског простора у европски.

У овој студији аутор презентује елементе за кратку историју српских „земаља високог ризика како се још дефинише Космет. Ова мала историјско-политичка ревизија српског региона Косова и Метохије је део ауторове опсежније анализе остварене током докторских студија у Паризу У овој студији аутор показује дугорочни утицај одлука политике Комин­терне на историјске догађаје у Југославији и на Косо­ву већ пре Другог светског рата. У студији се указује и на општу модернизацију албанског народа на Косо­ву и Метохији током титоистичког режима, утицај ислама, то јест снагу косовских дервиша, као и на убрзање кризе у јужној области Србије Седамдесетих и Осамдесетих, која ће управљати историјским догађајима ка сецесији Албанаца крајем ХХ столећа.

Израда нове америчке доктрине за Планету, “осигуравање да се ни једној ривалској суперсили не дозволи израњање у Западној Европи, Азији, или на територији бившег Совјетског Савеза”, изражена је у Водичу за планирање одбране. У њему су путокази остварења неприкосновеног америчког лидерства. Поред осталог: овај документ пратили су и разрађени концепти нове војне доктрине, која је популарно назва­на win-win, што је концепт ратовањауз истовремена два војишта. Тај процес коинцидирао је са продирањем САД, по први пут у историји, у Балкан, а концепт је представљао тежак ударац целокупном српском народу. Потом је, на перверзан начин, следио и трајући процес интеграције „згаришта“ екс југословенског простора у европски.

Аутор анализује савремене стратегије борбе против тероризма, које данас покушавају да примене НАТО и друге земље. Овај рад тврди, уз помоћ уверљивих примера са екс-југословенских војишта, да су Сједињене Државе и њени савезници годинама помагали у грађанском рату у Југославији, исламским снагама Алије Изетбеговића и Албанцима на Косову и Метохији, као и Албанцима у Албанији. Чак је и Усама Бен Ладен могао, без икаквог проблема, да учествује у биткама против српских хришћана у Босни иХерцеговини, преко своје Бригаде „Ел Муџахидин“. Вашингтерна сада желе да избришу ово недопустиво понашање, као да се ништа није догодило. Аутор сматра да не може бити никакве успешне борбе на Балкану против тероризма, све док се америчка стратегија темељно не промени, уместо што истрајава у свом цинизму „усамљене супер-силе“, како то каже Хантингтон. Такође је неопходан дуготрајан, упоран и искрени међурелигијски дијалог са муслиманским верским лидерима, ради смиривања тензија у свету.

Аутор најпре врши анализу геостратегијске ситуације света и Европе, тзв. чинилаца еволуције планете, на крају 2008. године. Потом детаљном геостратегијском и војном анализом подсећа на последице бомбардовања Србије 1999 године, које су најчешће прећуткиване у анализама политичке класе Србије. У бомбардовању се крију и многи одговори за стратегијску будућност Србије, јер смо у међувремену догурали до прага губитка Космета, што ће имати фаталне последице по национални корпус. Потом аутор залази у компаративну анализу српског политичког фенотипа суоченог са надирућим циничним неолиберализмом, који политичкој класи Србије намећу избор за будућност. У последњем делу есеја, аутор сачињава репертоар задатака и могућих оријентација српске политике која добрано касни за све убрзанијим светом.

Аутор прати генезу државе од српског иницијалног пројекта Југославије као испуњења националног плана да сви Срби буду уједињени у окриљу једне државе, до распада државе, преко Tридесетих година ХХ столећа и окретања етно-конфесионализму, потом одлуке Запада у Другом светском рату за подршку Титовом комунистичком покрету отпора, уместо влади у Лондону и Дражи Михаиловићу, до распада почетком деведесетих. У тексту се презентирају мало познати детаљи о дипломатским активностима и односима влада САД и западних држава на југословенском простору после Другог светског рата. Аутор је покушао да скрене пажњу на мета-политичке и обавештајне активности које су свакако допринеле лаганом крњењу и ентропији југословенске државе, окончане грађанским ратом почетком деведесетих.

У овом чланку аутор прати вишедеценијске геостратегијске напоре Сједињених држава у обезбеђивању своје кључне улоге на овом простору. Од Тршћанске кризе и Хладног рата, преко доба интензивног помагања Титовој држави угроженој од Совјетског савеза, па до Осамдесетих, када почињу америчке активности за разарање социјализма у Европи, Сједињене државе су на простору Југоистока Еврспе увек биле prime mover. И данас кључно утичу на геополитичке перспективе Србије и околних малих народа, као што су и главни кривац за разарање југословенске федерације.

У овом чланку аутор прати вишедеценијске геостратегијске напоре Сједињених Држава у обезбеђивању своје кључне улоге на овом простору. Од Тршћанске кризе и Хладног рата, преко доба интензивног помагања Титовој држави угроженој од Совјетског Савеза, па до Осамдесетих, када почињу америчке активности за разарање социјализма у Европи, Сједињене Државе су на простору Југоистока Еврoпе увек биле prime mover. И данас кључно утичу на геополитичке перспективе Србије и околних малих народа, као што су и главни кривац за разарање југословенске федерације.

Овај рад настоји да радиографски анализује међународно изузетно значајно и индикативно сложено виђење немачке будућности, обухваћено у пет целина немачке нове геополитике: јачању трансатлантске сарадње, односима Немачке и међународног поретка, односима Немачка и Евро­пе, немачким стратегијским односима и улози Немачке у међународној безбедности. Немачка држава окупила је 2013. године 52 угледна стручњака у мултидисциплинарни тим који je, у вишемесечном интензивном раду, сачинио „елементе немачке спољне и безбедносне политике за свет који се мења“. Резултат je педесетак страница виђења Немачке и света у Двадесетим и Тридесетим годинама ХХI столећа. Прецизније, мислимо на дајџестирану верзију доступну међународној стручној јавности, док детаљну верзију могу, наравно, да читају само припадници немачке руководеће номенклатуре. Сам почетак колективног промишљања немачке бу­дућности неодољиво подсећа на пословичну u „булдожерску“ вековну самувереност немачких стратега, управљача и геополитолога: “Немачка никада није била толико просперитетна, безбедна и слободна као данас. Но, моћ и утицај повлаче за собом одговорност. То такође значи да она мора да преузме и нове одговорности." Очито je офанзивно стратегијско расположење и атмосфера у редовима немачке политичке класе, што провејава у „Новој мoћи, новој одговорности“. Немачка држава за себе једино чврсто место у клубу најзначајнијих и економско и војно најјачих држава света у ХХI и сви њихови макро политичко економско војни планови стреме том циљу. Они овим документом дефинитивно показују да су деценије њиховог суспрезања на светској сцени, прошле. И заиста све више наликују новој варијанти старог сна о Neuеs Deutschland.