Изабери језик:

Владица Тодоровић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Београд

периодика

РАЗЛОЗИ ПРЕСТАНКА ДОМИНАЦИЈЕ СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ НА ДЕСНОЈ СТРАНИ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ У СРБИЈИ

У раду смо истражили разлоге због којих је престала доминација Српске радикалне странке (СРС) на десној страни политичке сцене у Србији, иако је од увођења вишепартијског система 1990. најдуже од свих странака десне оријентације, попут Српског покрета обнове (СПО) и Демократске странке Србије (ДСС) била доминантна на десној страни политичке сцене. Али након укупно 17. година доминације на десној страни политичке сцене (од 1992. до 2000. и од 2003. до 2012.), СРС на парламентарним изборима 2012. први пут није прешла цензус за улазак у парламент. Претпостављамо да је основни разлог престанка доминације СРС на десници престанак кохезије елите странке између Војислава Шешеља, Томислава Николића и Александра Вучића, три најзначајнија лидера СРС, након које је дошло до поделе у странци и формирања 2008. године, нове странке, Српске напредне странке, која је од СРС преузела чланство и бирачко тело. То је по нама само био крај једног процеса, тако да смо истражили и друге разлоге који су допринели престанку доминације СРС на десници у Србији. У раду смо користили методу анализе садржаја и компаративну методу.

периодика

РАСПАД ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Заједничка држава Србије и Црне Горе, Савезна Република Југославија, формирана је 1992. а распала се 2006. под именом Државна заједница Србија и Црна Гора. На референдуму у Црној Гори 21. маја 2006. 55,5% изашлих грађана Црне Горе гласало је да Црна Гора постане независна држава, а 44,5% грађана да Црна Гора остане у заједничкој држави са Србијом. А само 14. година раније 1. марта 1992. 95,96% изашлих грађана Црне Горе је гласало за заједничку државу Србије и Црне Горе. Истражили смо зашто су грађани Црне Горе, 14. година касније променили став о заједничкој држави Србије и Црне Горе. Претпостављамо да је један од разлога деловање комунизма у периоду 1945-1990. што је довело до промене српског националног идентитета код одређеног броја православаца у Црној Гори у црногорски национални идентитет, као и разблажени комунизам у периоду након 1990. чији протагонисти су наставили националну црногорску идентитетску политику. То свакако није једини разлог, тако да смо истражили и друге разлоге, који су по нама допринели распаду заједничке државе Србије и Црне Горе 2006. У раду смо користили методу анализе садржаја и компаративну методу.

периодика

ХРВАТСКИ СЕПАРАТИЗАМ ОД 1918. ДО 1991.

Дејан Јовић, професор Факултета политичких знаности у Загребу и Факултета политичких наука у Београду, написао је у књизи ,,Рат и мит - политика идентитета у сувременој Хрватској“, да је у тренутку првих вишестраначких избора у Хрватској 1990. тек 15 % етничких Хрвата било за потпуну независност, док их је 64 % било за конфедерално преуређење Југославије и да је рат који је уследио био резултат жеље једног специфичног дела тадашњих елита, дизајнера идентитета и политичких вођа националистичке оријентације да се Хрвати одвоје од Југославије и Срба, а Срби од Хрвата а у неким случајевима, и с временом све више и од Југославије. Претпостављамо да је жеља Хрвата за независном државом дуга и да ни 1990. нису били за Југославију. Истражили смо покушаје Хрвата да формирају федералну јединицу у Краљевини СХС и Краљевини Југославији, стварање бановине Хрватске у Краљевини Југославији, Независне државе Хрватске у Другом светском рату, и Републике Хрватске у комунистичкој Југославији. Да би са њеним распадом Хрватска постала независна држава. У раду смо користили компаративну и методу анализе садржаја.

периодика

СТРАНКЕ КОНЗЕРВАТИВНЕ ОРЈЕНТАЦИЈЕ У СРБИЈИ С КРАЈА XX ВЕКА – СПО, СРС, ДСС

У раду ћемо се бавити најзначајнијим странкама конзервативне орјентације у Србији, од увођења вишестраначког система 1990. прецизније с краја XX века. И то: Српским покретом обнове (СПО), Српском радикалном странком (СРС) и Демократском странком Србије (ДСС). Помоћу анализе садржаја релевантне литературе анализираћемо ставове ових странака о значајним политичким питањима као и међусобни однос ових странака, и покушати да дођемо до одговора зашто ниједна од ових странака дугорочно није постала доминантна странка десне орјентације на политичкој сцени Србије. По нама један од узрока је у томе што ове странке немају традицију из времена пре другог светског рата.

ç