Изабери језик:

Вељко Благојевић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за стратегијска истраживања, Министарство одбране Републике Србије.

периодика

СТРАТЕШКО ПРОМИШЉАЊЕ ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ СРБИЈЕ: МОГУЋНОСТИ, ИЗАЗОВИ И РИЗИЦИ

Концепт неутралности је у историјском паду, највише због процеса глобализације, али и негативних искустава неутралних држава у светским ратовима. Три државе у Европи су се одлучиле за неутралну политику у постхладноратовском периоду, међу којима је и Србија. Проблеми са којима се суочава српски народ последица су „разби-распада“ бивше Југославије и негативног међународног имиџа који је формиран у јавном мњењу на Западу током деведесетих. Србија се определила за дугорочну примену концепта војне неутралности, након вишегодишњег настојања да формира адекватан стратегијски оквир који би требало да обезбеди оптималне могућности за реализацију националних интереса у реалном геополитичком и геостратешком окружењу. Хипотетички оквир рада се заснива на становишту да опредељење за војну неутралност нуди многе стратешке предности за реализацију националних интереса, али се у превизији стратегијских опција њене реализације крију и многа ограничења. Имајући у виду специфичности концепта војне неутралности, у раду ће се анализирати основне теоријске поставке неутралности, посебности примене наведеног концепта у геополитичкој и геостратешкој реалности Србије и усклађености стратегијско-доктринарних решења према наведеном дугорочном политичком опредељењу. Посебна пажња биће посвећена доктрини свеобухватне одбране и одвраћању као дефанзивном стратегијско-доктринарном опредељењу које је иманентно неутралности.

периодика

СТРАТЕШКИ ИЗАЗОВИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Албанци и Срби су у новијој историји готово архетип непријатељских народа на Балкану. Евидентно је да су, у историјском контексту, политичке елите оба народа чинили погрешне стратешке процене које су угрожавале њихове националне интересе. Сваки народ је настојао да се што повољније позиционира код великих сила и тиме обезбеди већу подршку за сопствене интересе, а на уштрб интереса другог народа. Отуда полазна хипотеза овог рада јесте да су стратешке процене политичких елита Срба и Албанаца, стављене у контекст проблема Косова и Метохије, који траје у континуитету од повлачења турске власти са Балкана, биле неутемељене и као такве непримерене за делотворну политичку акцију. Другим речима, оне нису у пуној мери објективно сагледавале тежину и комплексност српско-албанских анимозитета у вези са питањем односа према простору Косова и Метохије. Када је реч о српској елити, неспорно је да она, пре свега, није адекватно проценила стратешке домете пада Берлинског зида и реперкусије тога догађаја на међународне односе и судбину заједничке државе јужних Словена на Балкану. Из тог угла посматрано, може се закључити да је то био један од пресудних чинилаца у креирању драматичних околности на Косову и Метохији, чији смо данас сведоци. Овде треба посебно напоменути да су међусобни односи Срба и Албанаца до те мере инструментализовани од стране спољних чинилаца да се апстраховање њихових самосталних спољнополитичких потеза чини у стратешком смислу готово оправданим.

ç