Изабери језик:

Вања Глишин

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Вања Глишин је истаживач-сарадник у Институту за политичке студије. Похађа докторске студије политикологије на Факултету политичких наука у Београду. Поља његовог интересовања су међународни односи, геополитика и безбедност. Објавио је преко 20 радова и две научне монографије: „Балканска геополитичка парадигма“ и „Савремени међународни односи и геополитика“ (коаутор). Глишин је био сарадник у организацији међународног научног скупа „Култура безбедности: мигрантске кризе, стање, перспективе, ризици“ 2017. године, излагао је на међународном научном скупу „Религијски и конфесионални идентитети као актери могућих сукоба на Балкану и у Европи“ 2018. године, учествовао је на пројекту под називом „Капацитети информационог друштва за одрживи развој на подручју АП Војводине“ 2019. године, затим на међународној видео конференцији под називом: „Безбедносне кризе у 21. веку и како њима управљати?“ 2020. године. Такође, Глишин је учествовао на научном скупу: „Разлози, искуства и последице слома Југославије 1941. и 1991. године“, излагао је на научном скупу: „Косово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије“ 2021. године и на међународној научној конференцији „Историја као инструмент геополитике“ 2022. године. Био је ангажован у настави на Факултету за европске правно-политичке студије у Новом Саду и на Високој школи за комуникације у Београду. Током 2020/2021. године био је ангажован на пројекту у оквиру Факултета политичких наука Универзитета у Београду као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

периодика

ЕКСТРЕМИЗАМ И НОВА РЕАЛНОСТ: СВЕТ У ДОБА КОРОНАВИРУСА

Приказ књиге: Ђорић, Марија. 2021. Екстремизам и нова реалност: Свет у доба коронавируса. Београд: Институт за политичке студије, 200 стр.

периодика

ГЕОПОЛИТИЧКИ ИДЕНТИТЕТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И СТРАТЕГИЈА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

У раду ћемо настојати да дефинишемо геополитички положај Србије и српског народа на Југоистоку Европе, његова основна обележја и сложеност. Такође, настојаћемо да што прецизније одредимо геополитички идентитет Срба, као важно национално и геополитичко обележје које на објективан начин утиче на свеукупну перцепцију њеног геополитичког одређења и спољнополитичког понашања у трусном балканском појасу. Особито ћемо се потрудити да на основу геополитичког идентитета и геополитичког положаја Србије и Срба остваримо разложну и аргументовану критику актуелног текста Стратегије националне безбедности Србије, веома важног стратегијског документа који утиче на општу перцепцију проблема националне сигурности и конкретна решења кроз питања њене безбедности.

периодика

АМЕРИЧКА МИЛИТАРИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ НА ПОЧЕТКУ 21. ВЕКА КАО МАЛИГНА ЕКСПЛИКАЦИЈА КОНТИНУИТЕТА АНГЛОСАКСОНСКИХ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ДОКТРИНА

У раду ћемо настојати да прикажемо континуитет англосаксонских геополитичких доктрина и стратегије америчког освајања и милитаризације источне и југоисточне Европе у временском континуитету од почетка Хладног рата до данас. Да бисмо разумели и адекватно одговорили на тему и предмет истраживања, уводни део рада посветићемо кључним англосаксонским геополитичким доктринама које су темељ америчке стратегије, унутрашњеполитичког устројства и спољнополитичког наступања. Потом ћемо анализирати хладноратовску поделу света како бисмо лоцирали примену геополитичких доктрина у америчком стратегијском наступању на евроазијском континенту и разлоге за прогресивну милитаризацију света. На крају ћемо анализирати савремене токове у међународним односима како бисмо указали на континуирану примену и иновирање англосаксонских геополитичких доктрина с посебним освртом на ефекте америчког деловања према Србији и српском народу.

периодика

СВЕТОСАВЉЕ КАО ВЕЗИВНА НИТ ПОСТОЈАЊА И ИСТОРИЈСКОГ ТРАЈАЊА

Приказ књиге: Љубиша Деспотовић. 2019. Геополитика Светосавља: српско национално питање у историјском распону од крштене до природне Србије. Сремски Карловци: ИП Каирос, 431 стр.

ç