Слободан С. Поповић

The People’s Republic of China’s (PRC, China) unflinching stance throughout the ongoing Russian-Ukraine conflict has raised many eyebrows and provoked diverse reactions. The lingering question in different quarters is why China acts as it does and with what intentions. Once again, one troubling international turmoil was laid at the Chinese doorstep, almost turning into “China’s dilemma”. The starting assumption is that PRC’s conduct shows an unswerving strategic orientation toward “building a community with a shared future for mankind” (建设人类命运共同体) through persistent diplomatization. Diplomatization is a distinct process of containing grave security problems by making them a matter of diplomacy. Current analysis falsifies this starting proposition through conceptual inquiry into key actions and documents in China’s diplomatic and political relations with Ukraine in the period from the establishment of the strategic partnership in 2011 up to the head-start of diplomatization of the convoluted Russia-Ukraine conflict by the Global Security Initiative in April 2022. A strong diplomatization pattern is found, showing that China’s stand regarding the Russia-Ukraine conflict is a case of diplomatized security concerns as a trigger for the head-started diplomatization of global security. China consistently pursued conceptualization and persuasion to dispel insecurities and contain warfare and ensuing global disturbances through conversation and deliberation focused on boosting major joint leaps for transforming obsolete modes of governance structures to becoming aligned to the manifest direction of epochal change. Furthermore, China’s global security outlook is firmly anchored in the national security concept.

This paper shall explore the reasons that triggered China to boost its security and economic influence within the United Nations Peacekeeping Operations (UNPKO) as a tool for embracing international challenges. By doing so, China is not just sharing the burden of providing international stability and achieving the UN Sustainable Development Goals, but exerting its influence in the process. Analysing the proposed subject, it will be demonstrated that China faces numerous obstacles whilst trying to insert the “Chinese characteristics” within the geopolitical order, geo-economics distribution of wealth and international security architecture. Instead of being perceived as a responsible stakeholder, China`s ambitious initiatives can, additionally, stir the China Threat Theory in the international community. This paper shall be consisted of two parts. The first part will tackle China`s growing footprint within the UNPKO from the end of the Cold War onward. The second part will explore the reasons that triggered China to swift its role within the UNPKO. Both global and domestic reasons will be analysed too.

Циљ рада је да путем анализе Механизма 16+1 и присуства Кине у региону представи изазове са којима се суочава Република Србија (Србија), као држава која као свој главни спољнополитички циљ наглашава чланство у Европској унији (ЕУ), а ипак наставља своје традиционално добре, срдачне и прагматичне односе са Народном Републиком Кином (НР Кина). Пут до постанка чланице ЕУ је, као што је већ познато, оптерећен бројним идеалстичким захтевима и условљавањима, са реалистичким очекивањама, што, условно речено, политику неутралности Србије може преорјентисати ка флексибилним аранжманима које нуди НР Кина. Са једне стране, НР Кина како на билатералном, тако и на мултилатералном нивоу Србији врло професионалним методама са разумевањем контекста датог тренутка, нуди аранжамане, који сада већ ризик успешности евроинтеграција подижу на виши ниво. Са друге стране, ЕУ која Западни Балкан посматра као део своје интересне сфере и у геополитичком и у геоекономском смислу, не показује благонаклон став ка кинеској агилнијој регионализацији овог дела света. Преламање различитих интереса са циљем креирања услова и начина пословања и спољно-безбедносних односа додатно усложњава позицију Србије. У првом делу рада ћемо истраживати институционални развој Механизма Кина + 16 земаља Централне и Источне Европе, како бисмо могли да увидимо које циљеве НР Кина временом жели да оствари међу државама чланицама већ поменутог Механизма, па самим тим и у Србији. У другом делу рада, анализираћемо позицију Србије. Позиција Србије је усложњена услед притиска ЕУ, због нарастајућег економског и политичког утицаја НР Кине.